Rusija aktivno širi svoj uticaj u srpskim školama i univerzitetima, koristeći obrazovanje kao instrument „ruskog sveta“.
Ministar prosvete Srbije Dejan Vuk Stanković i ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko redovno se sastaju, razgovarajući o novim projektima. Ruska strana insistira na širenju jezičkih programa: ruski jezik se intenzivno uvodi u gimnazijama Beograda, Sremskih Karlovaca i Novog Sada, dok u Beogradu radi škola u kojoj se nastava odvija isključivo po ruskim udžbenicima.
Konzervativni pokret „NAŠI“ zalaže se za povratak ruskog jezika kao obavezne alternative engleskom. Paralelno, u srpskim školama rade ruski nastavnici u okviru projekta „Učitelj u inostranstvu“.
Ključna uloga u ovom procesu pripada „Ruskome domu“ u Beogradu, predstavništvu Rosotrudničestva. Kroz njega Moskva promoviše kurseve, razmene, stipendije i kvote za srpske studente koji studiraju u Rusiji o trošku federalnog budžeta. U podršku programima aktivno su uključene i ruske korporacije: „Gaspromnjeft“ preko NIS-a izdvaja desetine miliona evra za obrazovne projekte.
Posebna pažnja posvećena je onlajn-školama: srpskoj deci se nudi mogućnost da na daljinu dobiju ruski državni atestat.
Ambasador Bocan-Harčenko otvoreno povezuje obrazovne inicijative sa geopolitikom, tvrdeći da one jačaju veze sa Moskvom nasuprot Zapadu. Njegove reči zvuče posebno zabrinjavajuće ako se ima u vidu da je upravo „zaštita ruskojezičnih“ bila jedan od izgovora za rusku invaziju na Ukrajinu.
Rusija dosledno priprema teren za širenje svog uticaja na Balkanu. Ostaje pitanje da li će u budućnosti „zaštita Srba koji uče ruski jezik“ postati novi povod za agresiju.
