Evropska komisija je nedavno objavila da je postignut načelni sporazum o novom trgovinskom sporazumu između EU i Ukrajine, koji će zameniti privremeni okvir koji je uspostavljen nakon ruske invazije. Ovaj sporazum predstavlja revidiranu verziju Sveobuhvatnog i produbljenog sporazuma o slobodnoj trgovini (DCFTA), koji je osnovni trgovinski okvir između ovih dviju strana.
Sporazum je postignut nakon intenzivnih pregovora sa ukrajinskim zvaničnicima, a Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, je izjavila da je mesto Ukrajine u evropskoj porodici, naglašavajući posvećenost EU putu zajedničkog rasta i stabilnosti koji vodi ka punoj integraciji Ukrajine u Uniju. Trgovina između EU i Ukrajine je od 2022. godine bila regulisana Autonomnim trgovinskim merama (ATM), koje su ukinule sve carine i kvote na ukrajinski izvoz poljoprivrednih proizvoda u EU. Ove mere su omogućile ključni pristup evropskom tržištu za ukrajinske proizvode tokom rata, posebno za žito, kukuruz, jaja i živinsko meso.
Komesar za poljoprivredu, Kristof Hansen, opisao je ATM kao veoma uspešne instrumente koji su nudili visok nivo jednostrane liberalizacije. Novi sporazum je manje ambiciozan od prethodnog, ali ima za cilj da postigne ravnotežu između podrške ukrajinskoj trgovini i rešavanja zabrinutosti poljoprivrednih sektora EU, posebno u zemljama kao što su Francuska i Poljska, gde su farmeri protestovali zbog povećanog uvoza iz Ukrajine.
Evropski komesar za trgovinu, Maroš Šefčovič, izjavio je da ovaj sporazum otvara novo poglavlje u trgovinskim odnosima između EU i Ukrajine, postavljajući dugoročan i predvidiv okvir. Iako ceo tekst sporazuma još nije objavljen, poznati su neki ključni detalji. Ukrajina se obavezala da će do 2028. godine postepeno uskladiti svoje standarde u poljoprivrednoj proizvodnji sa onima u EU, uključujući dobrobit životinja i upotrebu pesticida. Takođe, planiraju se snažni mehanizmi zaštite za tržišta EU, kako bi se sprečili ozbiljni poremećaji.
Za osetljive proizvode kao što su jaja, šećer i pšenica, kvote će biti povećane, ali će ostati ispod istorijskih obima trgovine, dok će za manje osetljive proizvode kvote biti umereno povećane. Osetljivost svakog proizvoda će se određivati na osnovu prethodnih tržišnih poremećaja. U poređenju sa DCFTA iz 2016. godine, nove kvote predstavljaju napredak, ali su ograničenije od potpune liberalizacije koja je omogućena ATM.
Neki proizvodi, poput mlečnih proizvoda, pečuraka i soka od grožđa, biće potpuno liberalizovani, dok je Ukrajina pristala da poveća kvote za uvoz svinjskog i živinskog mesa iz EU, kao i da smanji ili ukine carine na druge proizvode. Ovo se smatra pozitivnim korakom za poljoprivrednike iz EU, posebno u državama koje se graniče s Ukrajinom.
Sledeći koraci uključuju finalizaciju tehničkih aspekata sporazuma, a Komisija će uskoro predstaviti dogovor državama članicama EU i Evropskom parlamentu. Šefčovič veruje da će države članice podržati sporazum, ističući da donosi stabilnost i predvidivost trgovinskim odnosima između EU i Ukrajine, posebno u kontekstu budućeg članstva Ukrajine u EU. Obema stranama je dogovoreno da će u narednim godinama revidirati sporazum, uzimajući u obzir ekonomsku integraciju Ukrajine i njen napredak u usklađivanju sa standardima EU.
Ovaj sporazum se može smatrati važnim korakom ka jačanju ekonomskih veze između Ukrajine i Evropske unije, uzimajući u obzir trenutne izazove i prilike koje se javljaju na tržištu. Ukrajina, suočena sa posledicama rata, nastavlja sa težnjom ka članstvu u EU, a ovaj sporazum bi mogao dodatno osnažiti njen položaj na međunarodnoj trgovinskoj sceni.
