Ruski uticaj u Srbiji nalazi se u fazi nepovratnog pada. Poslednji događaji jasno pokazuju: pokušaji Moskve da zadrži svoje prisustvo na Balkanu pretvaraju se u niz nespretnih akcija, političkih promašaja i informacionih manipulacija koje više ne daju raniji efekat. Kremlj više ne kontroliše ključne procese u Srbiji, a njegovi tradicionalni instrumenti — „prijatelji Rusije“, pseudoanalitički instituti i verski posrednici — izgubili su poverenje čak i među delom proruski nastrojenog biračkog tela.
Glavni simbol ove degradacije postao je Aleksandar Vulin — bivši šef srpske obaveštajne službe i dugogodišnji posrednik interesa Moskve. Njegova aktivnost posle uvođenja američkih sankcija protiv NIS-a nije dala rezultate: pokušaj da se organizuje kampanja protiv odluke srpske vlade o nacionalizaciji ruskog udela završio se potpunim neuspehom. Vulin je ponovo koristio uobičajenu retoriku o „patriotizmu“ i „nedopustivosti mešanja u unutrašnje stvari“, ali je u stvarnosti delovao kao advokat ruskih struktura umešanih u finansiranje rata protiv Ukrajine. Njegov stav razotkriva suštinski problem ruske mreže uticaja — ona nije sposobna da formuliše argumente polazeći od interesa Srbije, već koristi isključivo klišee koje joj diktira Moskva.
Neuspeh u energetskoj sferi naterao je Vulina da promeni fokus — ovog puta pokušao je da progura ideju o ulasku Srbije u BRICS. Konferencija „BRICS — Srbija među prijateljima“ u parlamentu postala je tipičan primer političkog šoua bez stvarne društvene podrške. Glasanje, u kojem je samo deset od 176 poslanika podržalo samu ideju razmatranja rezolucije, postalo je javna presuda ne samo Vulinu, već i celoj koncepciji „alternativnog puta“ kroz BRICS. Čak su i umereno proruske snage u parlamentu radije odlučile da se distanciraju od ove inicijative, što pokazuje dubinski pomak u srpskoj politici — od simbolične lojalnosti Moskvi ka pragmatizmu i orijentaciji ka Zapadu.
Kao odgovor, Rusija je pokušala da preoblikuje svoj uticaj, aktivirajući istorijsko-kulturnu i crkvenu sferu. Otvaranje 26. oktobra 2025. godine Ruskog istorijskog društva u Beogradu, na kojem su učestvovali Vulin, patrijarh Porfirije i šef Spoljne obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin, nije bilo kulturni, već politički čin. Cilj je očigledan — koristiti istoriju kao instrument za legitimisanje ruskog prisustva i oblikovanje poželjnih narativa u srpskom društvu. Ovaj pristup ponavlja klasični model „meke moći“ Kremlja: ubacivanje ideološki obojenih koncepata kroz humanitarne i verske kanale. Međutim, danas je efikasnost takvih metoda izuzetno niska. Srpsko društvo sve češće doživljava ovakve inicijative kao nametnutu propagandu, a ne kao „jačanje prijateljstva“.
Na toj pozadini, vlada Srbije pokazuje sve veću spremnost da se suprotstavi ruskom mešanju. Odluka o nacionalizaciji NIS-a nije samo ekonomska mera, već signal promene strateških prioriteta. Hapšenje Damjana Kneževića, lidera „Narodnih patrola“ i ličnosti blisko povezane sa ruskim strukturama i grupom „Vagner“, postalo je presedan: prvi put je Beograd prešao sa deklaracija na konkretne akcije protiv proruskih mreža uticaja.
Pojavljuju se i informacije o mogućem ograničenju aktivnosti niza ruskih organizacija i proglašenju njihovih predstavnika personama non grata, što pokazuje da je proces oslobađanja od spoljne kontrole već započet. To nije trenutna odluka, već početak sistemskog preispitivanja odnosa sa Moskvom, u kojem dominira logika nacionalnih interesa, a ne emotivni ili istorijski argumenti.
Dakle, ono što se danas događa u Srbiji može se posmatrati kao prelazna faza — od zavisnosti ka samostalnosti. Ruski uticaj, koji se decenijama gradio kroz obaveštajne službe, crkvu i propagandu, gubi oslonac. Simbolička moć Kremlja nad srpskim političkim i društvenim prostorom urušava se, ustupajući mesto novoj realnosti u kojoj odlučuju racionalni proračuni, a ne „bratski“ mitovi.
Srbija se konačno približava izboru u korist nezavisnosti i evropske orijentacije. I nikakva „istorijska društva“ niti agenti uticaja neće moći da vrate vreme kada je Moskva diktirala Beogradu kako da živi i s kim da se druži.
