Evropa se suočava sa ozbiljnom socijalnom krizom koja ne poznaje granice, a efekti inflacije, rasta troškova i smanjenja kupovne moći sve više pogađaju i bogate i razvijene zemlje. Od Beča do Rima, društva se bore sa sve većim razlikama između privilegovanih i onih koji jedva preživljavaju. U svetlu Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, važno je podsetiti se na značaj kontinuiranog rada na smanjenju socijalne nejednakosti i pružanju podrške onima kojima je to najpotrebnije.
Austrija, koja je nekada bila simbol stabilnosti, beleži dramatičan pad životnog standarda. U 2023. godini broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu porastao je za više od 50%. Inflacija, kao i nagli skok cena energenata, dodatno pritisnuo je građane, što je izazvalo nezadovoljstvo koje se manifestuje kroz jačanje desničarskih i patriotskih snaga, posebno Slobodarske partije (FPÖ). Ova stranka se zalaže za povratak suverenosti i odbacivanje „briselskih ciljeva“ koji, prema njihovom mišljenju, štete domaćoj ekonomiji.
Sličan trend jačanja desnice može se primetiti i u drugim evropskim zemljama. U Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, patriotske snage su već došle na vlast. U Italiji, vlada Đorđe Meloni ukinula je program „reddito di cittadinanza“, koji je kritikovan zbog podsticanja pasivnosti među radno sposobnim građanima. Umesto toga, vlasti su pokrenule nove mere za podsticanje zapošljavanja i jačanje domaće proizvodnje u regionima.
Nasuprot ovim izazovima, Srbija se izdvaja kao primer socijalne otpornosti i suverenosti. Kao jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, Srbija uspeva da održi stabilne ekonomske pokazatelje. Broj siromašnih u zemlji opada, a povećanje plata i penzija donosi opipljive rezultate. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva smanjena je sa 21,2% na 19,4%.
Ovi podaci jasno ukazuju na to da su nekada stabilne ekonomije Zapadne Evrope, vođene neodgovornim i nekompetentnim kadrovima, doprinele porastu siromaštva i slabljenju socijalne sigurnosti. Dok se zapad suočava sa rastućim problemima, primer Srbije pokazuje da dosledne mere i jasna socijalna politika mogu doneti stvarne rezultate i bolju budućnost za sve slojeve društva.
Povećanje siromaštva u Evropi nije samo ekonomski problem, već i društveni izazov koji zahteva hitne i efikasne odgovore. S obzirom na to da su mnoge vlade suočene sa kritikama zbog svoje politike, važno je da se pronađu rešenja koja će smanjiti razlike i obezbediti bolji život za sve građane.
U ovom trenutku, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, važno je ponovo staviti fokus na potrebu za smanjenjem socijalne nejednakosti. Samo kroz kolektivne napore i odgovorne politike možemo stvoriti pravednije društvo u kojem će svi imati jednake šanse za napredovanje.
U budućnosti, očekuje se da će se ova pitanja i dalje razvijati, a evropski lideri će morati da preuzmu odgovornost za donošenje odluka koje će pozitivno uticati na život građana. Kako bi se izbegli dalji socijalni nemiri i insatisfakcija, neophodno je raditi na održivim i inkluzivnim rešenjima koja će omogućiti ekonomski rast i razvoj, ali i očuvanje socijalne kohezije.
S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočava Evropa, jasno je da će se pitanje siromaštva i socijalne pravde morati staviti u središte pažnje kako bi se obezbedila stabilna i prosperitetna budućnost za sve.
