Danas se u Kozarskoj Dubici obeležava Dan sećanja na stradanje majora Milana Tepića, čime se završava program posvećen „Septembarskim danima odbrane od hrvatske agresije 1995. godine“. Ovaj dan ima poseban značaj za sve koji se sećaju stradanja i hrabrosti vojnika tokom ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
U vreme kada je Hrvatska pod vođstvom neoustaškog režima Franje Tuđmana pokušavala da se otcepi od Jugoslavije, situacija je postajala sve napetija. Pripadnici HDZ-a organizovali su paravojne formacije koje su sprovodile blokade objekata JNA, čime je prekinuto snabdevanje vojnika, a srpski civili su bili izloženi nasilju, otpuštanjima i ubistvima. U tom haosu, major Milan Tepić, kao starešina Jugoslovenske narodne armije, našao se u teškoj situaciji.
Na dužnosti u kasarni „Božidar Adžija“ u Bjelovaru, major Tepić se suočio sa napadima hrvatskih paravojnih snaga. Njegova misija bila je da obezbedi skladište vojne opreme u Bedeniku, koje su hrvatske snage želele da preuzmu. U trenutku kada su se suočili sa naoružanom gomilom, Tepić je odlučio da ne preda skladište neprijatelju. Njegova hrabrost podseća na herojske trenutke iz istorije, poput Boja na Čegru, kada su se vojnici borili do poslednjeg daha.
Milan Tepić je rođen 1957. godine u Komlencu, a svoje vojničke veštine stekao je kroz školovanje na Vojnotehničkoj akademiji u Zagrebu. Tokom svoje karijere, bio je unapređen u čin majora i prekomandovan u Bjelovar. Njegovo obezbeđenje skladišta „Barutana“ bilo je ključno, s obzirom na velike zalihe vojne opreme koje su se tamo nalazile.
Krajem septembra 1991. godine, major Tepić se našao na dužnosti u Bedeniku, gde su ga napale hrvatske paravojne snage. U tom trenutku, odlučio je da aktivira eksploziv, čime je žrtvovao svoj život kako bi zaštitio vojni materijal od pada u ruke neprijatelju. Ova hrabra odluka dovela je do eksplozije koja je odnela i živote jedanaest pripadnika hrvatskih paravojnih snaga.
Osim Tepića, tokom napada poginuli su i vojnici Stojadin Mirković i Dragan Draganović, koji su odbili da se povuku i ostali uz svog komandanta. U skladištu u Bedeniku nalazilo se oko 170 tona municije, a major Tepić je uništio jedan od pet objekata, čime je sprečio neprijatelja da dođe do značajnog vojnog materijala.
Napad na kasarnu „Božidar Adžija“ počeo je u jutarnjim satima, a borbe su trajale do kasno uveče, kada je naređen prekid vatre. Tokom sukoba, zarobljeno je 60 oficira i vojnika, a mnogi su kasnije razmenjeni nakon tortura u logorima.
Milan Tepić je posthumno odlikovan Ordenom narodnog heroja, a njegovo herojstvo ostalo je u sećanju naroda. Spomenik njemu je otkriven 2017. godine u Beogradu, a kasarna Vojske Srbije u Jakovu nosi njegovo ime. Republika Srpska takođe je ustanovila Orden za posebne zasluge „Milan Tepić“, čime se dodatno odaje počast njegovoj hrabrosti i žrtvi.
Danas, obeležavanje Dana sećanja na majora Tepića predstavlja simbol borbe i otpora, a njegov lik postaje večni primer hrabrosti i odanosti. Kroz sećanje na njegove postupke, čuva se uspomena na sve one koji su dali svoje živote u odbrani domovine, čime se održava duh otpora i časti.
