Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da je tzv. Kosovo sa svojom kvazi-nezavisnošću „čedo Zapada i plod agresije NATO-a 1999. godine“. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između Beograda i Prištine ponovo postali tema međunarodnih diskusija. Zaharova je naglasila da je Beograd odavno pokazao svoju spremnost za dogovor i iskrene namere, međutim, istovremeno se suočava sa pretnjama i ucjenama.
Ona je ukazala na to kako se sponzori projekta nezavisnosti Kosova, posebno iz Vašingtona i Brisela, bave legalizacijom odvajanja Kosova od Srbije. Prema njenim rečima, ti sponzori podilaze Aljbinu Kurtiju, premijeru privremenih institucija u Prištini, i zatvaraju oči pred otvorenom sabotažom koju sprovode predstavnici Prištine, pre svega kada je reč o osnivanju Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji.
Zaharova je istakla da je osnivanje ove zajednice već ranije dogovoreno i potvrđeno na međunarodnom nivou, ali da zapadne sile to ignorišu. Takođe, naglasila je da je stav Srbije o nepriznanju tzv. Kosova i nedavanju mesta Prištini u Ujedinjenim nacijama neprihvatljiv za zapadne zemlje, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema njenim rečima, beskorisno je vršiti pritisak na Beograd u tom smislu, jer se misli da će se promeniti politički pristup Srbije. Zaharova smatra da zapadne zemlje ne razumeju da za Srbiju to nije samo političko pitanje, već egzistencijalno pitanje koje se tiče identiteta, kulture i istorije srpskog naroda. Ona je naglasila da bi, ako na nekoga treba delovati, to trebali biti predstavnici Prištine, a ne zvanični Beograd.
Zaharova je takođe apelovala na međunarodnu zajednicu da pomogne Beogradu i Prištini da postignu uzajamno prihvatljive dogovore. Kako je istakla, postoji mnogo tema na kojima bi trebalo raditi, a to je predviđeno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Ovaj dokument, prema njenim rečima, predstavlja osnovu za regulisanje situacije i zato se na njega treba oslanjati.
Ove izjave dolaze u trenutku kada su se odnosi između Beograda i Prištine ponovo pogoršali, a pritisci međunarodne zajednice na Srbiju postali su učestaliji. Beograd insistira na poštovanju svojih prava i interesa, dok Priština nastoji da učvrsti svoju nezavisnost. Ovaj sukob između dva entiteta ima duboke korene i kompleksne istorijske i političke konotacije koje otežavaju postizanje trajnog rešenja.
U poslednjim mesecima, situacija na Kosovu postala je još napetija, a incidenti na terenu dodatno komplikuju situaciju. Srbija je izrazila zabrinutost zbog bezbednosne situacije i ponašanja prištinskih vlasti prema srpskoj zajednici na Kosovu. U tom kontekstu, Zaharova je ukazala na potrebu za dijalogom i kompromisom između Beograda i Prištine.
Diplomatski procesi vezani za Kosovo i Metohiju i dalje su u fokusu međunarodne zajednice, ali se čini da je rešenje i dalje daleko. Zaharova je naglasila da je potrebno stvoriti uslove za dijalog i da je neophodno poštovati dogovorene obaveze, posebno kada je reč o Zajednici srpskih opština.
U zaključku, situacija na Kosovu ostaje kompleksna i izazovna, a međunarodna zajednica suočava se sa teškim zadatkom postizanja stabilnosti u ovom regionu. Srbija nastavlja da se protivi nezavisnosti Kosova, dok Priština traži međunarodno priznanje. Ova borba između dva naroda i dalje će oblikovati političku i društvenu realnost na Balkanu.
