Saobraćajne gužve u Beogradu predstavljaju ozbiljan problem koji svakodnevno otežava život građanima. U potrazi za rešenjem koje bi moglo smanjiti broj vozila na ulicama, profesor sa Saobraćajnog fakulteta u penziji, Milan Vujanić, predložio je zanimljivu meru: vozila sa tri ili više putnika treba da budu dozvoljena da koriste žute trake u glavnom gradu.
On je kao primer naveo Veliku Britaniju, gde se primenjuju slične mere koje podstiču veću popunjenost automobila. „U Velikoj Britaniji vozila sa tri ili više putnika smeju da koriste žute trake, što su sve pogodnosti koje koristi javni prevoz“, rekao je Vujanić. Prema njegovim rečima, ovo može motivisati zaposlene u istim kompanijama da se dogovore da putuju zajedno, čime bi se smanjio broj vozila na ulicama i samim tim gužve.
Vujanić je objasnio da zaposleni često dogovaraju vožnju jedni s drugima, menjajući se nedeljno, što je rezultiralo povećanjem popunjenosti vozila u jutarnjim i poslepodnevnim satima kada se ljudi kreću na posao i vraćaju se kući. „Na taj način je prepolovljen broj vozila. U Londonu, na primer, u pet vozila ima oko 20 ljudi, dok se u Beogradu u većini automobila nalazi samo vozač“, naglasio je.
On smatra da bi povećanje prosečnog broja putnika po automobilu u Beogradu moglo značajno smanjiti saobraćajne gužve, posebno u periodima kada su one najizraženije. Dozvoljavanje korišćenja žutih traka za vozila sa više putnika moglo bi biti ključno rešenje. „Broj vozila na ulicama mora da se smanji, a to se može postići povećanjem popunjenosti vozila. Da bi se motivisali vozači da ne voze sami, treba im omogućiti korišćenje žutih traka ukoliko u automobilu imaju više ljudi“, izjavio je Vujanić.
On je takođe pohvalio grad Beograd zbog uvođenja besplatnog javnog prevoza kao jedne od mera za smanjenje gužvi. „Ono što bi dodatno moglo pomoći jeste da se na okretnicama, gde se nalaze linije koje voze ka i od centra, naprave velika stajališta ili veći parking prostori“, rekao je. Ideja je da građani ostave svoja vozila na takvim mestima i da putovanje nastave javnim prevozom.
„Ljudi bi se parkirali na okretnicama, prešli u javni prevoz i njime se vozili kroz grad. Nakon završetka posla, ponovo bi se ukrcali u besplatan javni prevoz, izašli iz njega, uzeli svoje vozilo i vratili se kućama“, zaključio je Vujanić.
Vujanić je ranije istakao da je među merama koje su predložili profesori Katedre za bezbednost saobraćaja i tarifiranje ulaska putničkim vozilima u centralni deo grada. On je više puta govorio o potrebi da se usvoje ovakve mere, naglašavajući da Beograd može učiti od drugih gradova.
„Nijednu meru koju smo u Beogradu sproveli nismo izmislili, već pratimo šta stručnjaci širom sveta rade. Kada primetimo da nešto daje dobre efekte, primenjujemo to kod nas, prilagođavajući uslovima i mentalitetu“, rekao je Vujanić.
U Londonu, naplata ulaska u centralnu zonu sprovodi se već više od 20 godina, a rezultati su očigledni. „Na taj način su smanjili broj vozila na ulicama, a takođe su povećali i broj ljudi koji se voze jednim automobilom, što je dodatno smanjilo saobraćaj“, naglasio je Vujanić.
Uvođenje „Congestion Charge“ zone u Londonu počelo je 17. februara 2003. godine, a trenutna dnevna cena iznosi oko 20 evra. Ove mere su pokazale svoju efikasnost, a Beograd bi mogao da usvoji slične strategije kako bi se suočio sa svojim saobraćajnim izazovima.
