Brisel – Belgijski premijer Bart De Vever izjavio je danas da bi plan Evropske unije da koristi zamrznutu rusku državnu imovinu za finansiranje Ukrajine mogao da ugrozi šanse za potencijalni mirovni sporazum kojim bi se okončao rat sa Rusijom, koji traje skoro četiri godine.
U pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, u koje je Fajnenšl tajms imao uvid, De Vever je istakao zabrinutost da ubrzano napredovanje sa predloženom šemom kredita za reparacije može imati ozbiljne posledice na proces mirovnog pregovaranja. „Ukoliko Evropska unija nastavi ovim putem, efekat može biti da efektivno sprečavamo postizanje eventualnog mirovnog sporazuma“, rekao je premijer Belgije.
Lideri EU su na samitu u oktobru pokušali da se dogovore o planu da se 140 milijardi evra zamrznute ruske imovine u Evropi koristi kao zajam za Kijev. Međutim, belgijska vlada nije uspela da obezbedi podršku za ovaj plan, s obzirom na to da se veliki deo zamrznutih sredstava nalazi u Belgiji. Ova situacija ukazuje na složene političke dinamike unutar Evropske unije kada je reč o podršci Ukrajini i rešavanju sukoba sa Rusijom.
Belgija, kao i druge članice EU, suočava se s izazovima u vezi sa donošenjem odluka koje bi mogle uticati na dugoročne geopolitičke odnose. U ovom kontekstu, De Vever je pozvao na oprez i promišljen pristup u vezi s korišćenjem zamrznutih sredstava, ističući da bi brzina delovanja mogla doneti više štete nego koristi.
Plan Evropske unije o korišćenju zamrznutih sredstava za finansiranje Ukrajine dolazi u trenutku kada se rat u Ukrajini nastavlja, a humanitarna kriza se pogoršava. Mnogi lideri EU vide ovaj plan kao način da se pruži podrška Ukrajini, koja se suočava sa ozbiljnim ekonomskim i vojnim izazovima. Međutim, kako De Vever naglašava, postoji rizik da bi ovakvo delovanje moglo dodatno zakomplikovati već napete odnose sa Moskvom.
S obzirom na to da su pregovori o miru sa Rusijom u zastoju, pitanje kako i kada iskoristiti zamrznutu imovinu postaje sve važnije. Mnogi analitičari smatraju da je važno da EU pronađe ravnotežu između pružanja pomoći Ukrajini i održavanja otvorenih kanala za dijalog s Rusijom. U tom smislu, De Veverovo upozorenje može biti signal za preispitivanje trenutnih strategija EU.
Pored toga, postoje i pravna pitanja oko korišćenja zamrznutih sredstava. Mnogi pravnici se pitaju da li bi korišćenje ovih sredstava za finansiranje Ukrajine moglo biti u skladu sa međunarodnim pravom, posebno u svetlu trenutnih sankcija protiv Rusije. Ova pravna pitanja dodatno komplikuju situaciju i otežavaju donošenje jedinstvenih odluka unutar EU.
U međuvremenu, ukrajinska vlada nastavlja da se bori sa posledicama rata, dok međunarodna zajednica traži načine da pruži podršku. Mnogi evropski lideri smatraju da je važno nastaviti sa pritiscima na Rusiju i pružiti pomoć Kijevu, ali kako De Vever ističe, to ne sme biti na račun potencijalnog mira.
Kako se situacija razvija, jasno je da će odnosi između EU i Rusije ostati napeti, a pitanja o korišćenju zamrznutih sredstava i dalje će biti u fokusu. Belgijski premijer pozvao je na dijalog i razumevanje, naglašavajući da je postizanje mira ključni cilj koji ne treba zaboraviti usled trenutnih izazova.
Kao što je De Vever primetio, „mir je naš krajnji cilj“, i to zahteva promišljen pristup i strpljenje sa svih strana. Unutar EU, diskusije o ovim pitanjima će se verovatno nastaviti, dok se lideri bore da pronađu rešenja koja balansiraju između podrške Ukrajini i mogućnosti za budući mir.
