Posle izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji 2023. godine, proces transformacije svojine na zemljištu nastavlja se punom parom. Konverzija zemljišta omogućila je velikom broju privrednika da steknu pravo svojine na građevinskom zemljištu bez dodatnog plaćanja naknade. Republički geodetski zavod (RGZ) naglašava da je upisano pravo korišćenja zemljišta ključno za konverziju.
Jedan od građana koji se suočava sa problemima zbog nesređenog vlasništva nad zemljištem je Beograđanin Jugoslav Bakalović. On ima uknjiženu kuću, ali plac od tri ara na kojem je izgrađena kuća smatra se javnom svojinom. „Problem je što bih hteo da proširim kuću, da dogradim nešto, da renoviram. Ne mogu ništa zato što nisam vlasnik zemljišta. Hteo bih da bude moje vlasništvo, tu konverziju da uradim. Pokušavao sam 30 godina i nikako nisam uspeo u tome,“ poručuje Bakalović.
Zahtev za upis prava svojine nad zemljištem u katastar može se podneti preko advokata, uz plaćanje takse od sedam hiljada dinara, naglašavaju iz RGZ-a. Često se dešava da neka stara isprava nije sprovedena na vreme, što dovodi do situacije da su u katastru upisana lica koja nemaju nikakve veze sa stvarnim vlasnicima objekata. „Da bismo došli do toga da prvo imamo pravo korišćenja, pa da ga možemo konvertovati, treba koristiti postupak ciljane konvalidacije,“ objašnjava Miloš Bjelanović, pomoćnik direktora za pravne poslove RGZ-a.
Za privatizovana preduzeća, konverziju radi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam. U nadležnosti ove agencije su i slučajevi građana koji su pravo korišćenja zemljišta dobili od države, ali na njemu nisu izgradili objekte. „Agencija za prostorno planiranje pre svega proverava planske dokumente, kako bi se osiguralo da se ne radi o građevinskom zemljištu koje mora biti u službi objekata u obaveznoj javnoj svojini,“ dodaje Bjelanović.
Milica Malešić, rukovodilac grupe za korisnički servis RGZ-a, ističe da su vrata Republičkog geodetskog zavoda otvorena za sve građane i zabranjuje svaku nedoumicu koja se odnosi na pravne radnje poput konvalidacije i konverzije. „Termini se mogu zakazati putem telefona 0700 500 500, ali i putem mejla na adresu [email protected],“ navodi Malešić.
Do sada je primljeno više od 4.000 zahteva za promenu namene 9.000 parcela iz prava korišćenja u pravo svojine. Ova statistika ukazuje na rastući interes građana za konverziju zemljišta, ali i na potrebu za unapređenjem procesa kako bi se olakšao pristup vlasništvu nad zemljištem.
U svetlu ovih promena, mnogi građani se nadaju da će nova regulativa doneti brža rešenja i smanjiti birokratiju koja je često bila prepreka u ostvarivanju prava na zemljište. Proces konverzije ne samo da će pomoći ljudima poput Jugoslava Bakalovića da unaprede svoje nekretnine, već će takođe omogućiti i privredu da se razvija na stabilnijim osnovama.
Iako su zakonske promene već na snazi, izazovi i dalje postoje, a građani i dalje moraju proći kroz niz administrativnih koraka kako bi ostvarili svoja prava. Stručnjaci iz RGZ-a savetuju da se svi zainteresovani građani informišu o postupcima i obavezama koje moraju ispuniti kako bi uspešno završili proces konverzije.
Ova tema ostaje važna i aktuelna, s obzirom na to da će uspešna transformacija svojine na zemljištu imati dugoročne posledice na urbanistički razvoj i životni standard građana.
