Članstvo u EU ostaje strateški cilj i jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Bosne i Hercegovine (BiH), izjavio je ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković na neformalnom ručku koji je za partnere sa Zapadnog Balkana priredila visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljne poslove i bezbednost Kaja Kalas tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku.
Na ovom sastanku razgovaralo se o spoljnoj politici, bezbednosti i zajedničkoj evropskoj budućnosti država Zapadnog Balkana. Konaković se osvrnuo i na sahranu ratnog komandanta Vojske Republike Srpske (RS) i haškog osuđenika Ratka Mladića, koja je održana 7. septembra u Beogradu. Ministar je istakao da su visoki zvaničnici Vlade Srbije učestvovali u komemorativnim i pogrebnim aktivnostima, dok je predsednik Aleksandar Vučić javno branio način na koji je država postupila u vezi sa Mladićevim povratkom tela posle njegove smrti u zatvoru u Hagu i sahranom.
Konaković je naglasio da se ne radi o sporu BiH i Srbije oko različitih tumačenja istorije. On je podsetio da je Mladić pravosnažno osuđen pred međunarodnim sudovima za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja, a njegova kazna doživotnog zatvora potvrđena je u žalbenom postupku. Osim toga, Međunarodni sud pravde je utvrdio da je Srbija prekršila obavezu iz Konvencije o genocidu da spreči genocid u Srebrenici i obavezu propuštanja da izruči Ratka Mladića Haškom tribunalu.
Konaković je dodatno naglasio da se stav BiH ne odnosi na kolektivnu krivicu srpskog naroda, s obzirom na to da je međunarodna krivična odgovornost individualna. On je izrazio zabrinutost zbog političkih vlasti i javnih institucija koje veličaju pravosnažno osuđenog počinioca, što ponižava žrtve i podriva proces pomirenja i regionalnu stabilnost.
Ministar je istakao da se ovakvi postupci moraju posmatrati i u kontekstu evropskih integracija, naglašavajući da kredibilitet procesa proširenja zavisi od dosledne primene evropskih vrednosti i standarda. On je rekao da je BiH svoju politiku u potpunosti uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što ne predstavlja samo tehnički zahtev procesa pristupanja, već i strateški i geopolitički izbor.
U svetlu trenutne situacije u Evropi, uključujući ratove i hibridne pretnje, Konaković je naglasio da je BiH odlučila da se pridruži EU. Ukazao je da se bezbednost Zapadnog Balkana ne može odvojiti od evropske bezbednosne arhitekture i da misija EUFOR-a ostaje ključna za stabilnost BiH.
On je zaključio da BiH ne traži niže standarde niti poseban tretman, već jednake standarde, doslednost i kredibilitet. EU treba jasno da razlikuje one na Zapadnom Balkanu koji rade na unapređenju evropskih integracija od onih koji podrivaju evropske vrednosti i regionalnu stabilnost.
