Hrvatski član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) i lider Demokratske fronte (DF) Željko Komšić je večeras izneo svoje stavove o trenutnoj političkoj situaciji u zemlji, posebno se osvrćući na protivljenje lidera SNSD-a Milorada Dodika ideji jedinstvenog probosanskog političkog bloka. Komšić je istakao da ga ne iznenađuje Dodikovo protivljenje, s obzirom na to da je on „deklarisani protivnik BiH“ i „ljubitelj ratnih zločinaca“ kao što su Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Komšić je naglasio da Dodik ne mora da se trudi da promoviše svesrpsko jedinstvo protiv BiH, jer to jedinstvo već postoji još od devedesetih godina prošlog veka.
Osim toga, Komšić je ukazao na to da HDZ BiH i druge stranke koje su povezane sa Zagrebom, iako zvanično ne protivureče BiH, zapravo podržavaju ideje osuđenih ratnih zločinaca i ne bi im smetalo da Dodik uspe u svojim namerama. On je takođe kritikovao lidera HDZ-a BiH Dragana Čovića, rekavši da ni on nema potrebu da se bori za jedinstvo oko zajedničkih ciljeva, jer to jedinstvo već postoji.
Komšić se zapitao zašto premijer Federacije BiH i predsednik SDP-a Nermin Nikšić ima problem sa idejom probosanskog jedinstva. On smatra da je jasno zašto je formirana koalicija između Trojke, SNSD-a i HDZ-a, naglašavajući da su njeni kreatori igrali na pohlepu i potkupljivost kako bi slomili „političko Sarajevo“ umesto da se suoče sa otvorenim neprijateljima BiH.
On je naglasio važnost koncepta države za sve njene građane, kao i potrebu za jakim institucijama koje će braniti one koji se bore za BiH. Komšić je pozvao građane da sami preispitaju ko su sve oni koji su trebali biti slomljeni u ovom procesu. U svom obraćanju, istakao je da u savremenom svetu to pitanje nije teško postaviti.
U međuvremenu, Dodik je komentarisao Komšićeve izjave, rekavši da traži ujedinjenje „prosrpske priče“ kao odgovor na pokušaje ujedinjenja „probosanske priče“ u Sarajevu. On je izrazio sumnju u smisao BiH kao države, sugerišući da je to eksperiment koji nije trebao trajati ovako dugo. Dodik je dodao da je Komšić najmanje kvalifikovan da govori o ovim pitanjima, što dodatno osvetljava tenzije između različitih političkih lidera u BiH.
Ova izjava i polemika ukazuju na duboke podele unutar bosanskohercegovačkog društva, koje se i dalje bori sa nasleđem rata i političkom fragmentacijom. Dok se politička scena u BiH i dalje razvija, ostaje da se vidi kako će se ovi sukobi odraziti na budućnost zemlje i njene građane.
