Predsednik SAD Donald Tramp preduzima korake za postavljanje replike statue istraživača Kristofora Kolumba u Beloj kući ili blizu nje. Ova statua je prethodno bačena u luku Baltimora tokom protesta protiv institucionalnog rasizma koji su se dogodili tokom njegovog prvog mandata. Džon Pika, lobista iz Merilenda i predsednik Ujedinjenih italijansko-američkih organizacija, potvrdio je da njegova grupa poseduje ovu statuu i da je pristala da je pozajmi saveznoj vladi za postavljanje.
Pika je izjavio da ga je prošle godine kontaktirao posrednik uoči Dana Kolumba, 13. oktobra, koji je rekao da Bela kuća traži ovu statuu. Njegova organizacija je jednoglasno odlučila da pošalje statuu Beloj kući, a ugovor o pozajmici potpisan je u sredu. Vreme postavljanja statue još uvek nije precizirano, ali Pika smatra da bi mogla biti postavljena „već u roku od dve nedelje“.
Poslanik u Skupštini Merilenda Nino Manđone, republikanac koji je sarađivao sa italijansko-američkom grupom na pronalaženju novog doma za statuu, takođe je potvrdio plan Bele kuće. Ova informacija prvi put je objavljena u „Vašington postu“. Bela kuća nije želela da komentariše plan za statuu, ali je naglasila Trampovu naklonost prema Kolumbu, ističući da su se stavovi o njemu promenili s obzirom na to da istoričari i edukatori ukazuju na zlostavljanje američkih starosedeoca i porobljenih Afrikanaca od strane belaca i evropskih kolonizatora.
„U ovoj Beloj kući, Kristofer Kolumbo je heroj“, izjavio je Trampov portparol Dejvid Ingl. On je naglasio da će predsednik Tramp nastaviti da poštuje Kolumba kao takvog. Za Piku i njegovu grupu, postavljanje statue u Vašingtonu bi proslavilo istaknutog Italijana koji ima kultni status među američkim Italijanima. Za Trampa, to bi bio još jedan potez ka preoblikovanju narativa o istoriji SAD, u vreme kada se obeležava 250. godišnjica potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti.
Tramp podržava tradicionalni pogled na Kolumba kao vođu misije iz 1492. godine, kada je plovio za katoličke monarhe Španije, kraljicu Izabelu Prvu i kralja Ferdinanda Drugog. Na putu ka Indiji, ne znajući, Kolumbo je stigao na kontinent koji je bio nepoznat Evropi, što se smatra nezvaničnim početkom evropske kolonizacije Amerike.
Međutim, u poslednjim godinama, Kolumbo je prepoznat i kao simbol zapadnoevropskog pokoravanja „Novog sveta“, koje je uključivalo silu, eksploataciju i gotovo potpuno istrebljenje starosedelačkog stanovništva. Statua koja će biti postavljena u Vašingtonu je replika one koja je srušena tokom protesta 4. jula 2020. godine, kada su demonstranti, nezadovoljni smrću Džordža Flojda, bacili statuu u luku Baltimora.
Poslanik Manđone je izjavio da je vajar Vil Hemsli koristio delove stare statue kako bi napravio novu, prelepu verziju. Tokom poslednjih godina, neki pojedinci i institucije su zamenili Dan Kolumba Danom starosedelaca, što je prvi put proklamovao predsednik Džozef Bajden 2021. godine.
Pika je naglasio da njegova grupa samo pozajmljuje statuu i da će je povući ako buduća administracija odluči da je ukloni. Tramp je odbacio promene u istorijskom tumačenju Kolumba, smatrajući ih „delo levo orijentisanih piromana“ koji „iskrivljuju istoriju“.
„Vraćam Dan Kolumba iz pepela“, izjavio je Tramp aprila prošle godine, ponavljajući svoju retoriku iz kampanje 2024. godine. On je kritizovao Demokrate za njihovu borbu protiv Kolumba i istakao njegov značaj za Italijane u Americi. Oktobra prošle godine, Tramp je izdao proglas povodom Dana Kolumba, ignorisajući Dan starosedelaca, i hvalio Kolumba kao „prvobitnog američkog heroja“.
Ova situacija odražava Trampov širi pogled na istoriju. Prošle godine, potpisao je izvršnu naredbu kojom se osudila „široko rasprostranjena nastojanja da se ponovo piše istorija naše zemlje“. Administracija je zahtevala reviziju eksponata u muzejima Smitsonijana i podstakla institucije da povuku inicijative za uvažavanje društvene raznolikosti, što je bila politika prethodne vlasti.
