Psi su verni pratioci ljudi još od trenutka kada su postali prve pripitomljene životinje, potekli od sivih vukova. Nedavna genetička istraživanja otkrila su najstarijeg poznatog psa, starog oko 15.800 godina, čiji su ostaci pronađeni na lokalitetu Pinarbaši u Turskoj. Ovaj pas je čak 5.000 godina stariji od prethodno najstarijeg genetički potvrđenog psa, čime se značajno pomeraju granice razumevanja odnosa između ljudi i pasa.
Ostaci psa iz Pinarbašija otkrivaju da su psi bili rasprostranjeni i značajan deo ljudskog života pre nego što je poljoprivreda postala dominantna. Istraživači navode da su rezultati istraživanja pokazali da su psi živeli na različitim područjima zapadne Evroazije pre 18.000 godina i da su se genetski razlikovali od vukova. Razdvajanje pasa i vukova moglo je da se dogodi pre više od 24.000 godina, što ukazuje na dugotrajnu i posebnu vezu između ljudi i pasa.
Pas je prvi pripitomljeni životinja, dok su druge domaće životinje poput koza, ovaca i mačaka došle kasnije. Naučnici veruju da su psi igrali ključnu ulogu u razvoju ljudskih zajednica, pružajući društvo i podršku dok su se formirala složena društva. U poređenju sa drugim domaćim životinjama, psi nisu uvek imali jasno definisanu funkciju, što dodatno naglašava posebnu prirodu njihove veze sa ljudima.
U okviru najvećeg istraživanja drevnih pasa, analizirano je 216 ostataka pasa i vukova, starosti od 46.000 do 2.000 godina, iz raznih evropskih zemalja. Ova istraživanja su ključna jer su rani psi i vukovi imali slične kosti, a DNK analiza omogućila je razlikovanje između njih. Najstariji pas pronađen u Evropi u ovom istraživanju potiče iz Švajcarske i star je oko 14.200 godina.
Nalazi iz Pinarbašija ukazuju na to da su lovci-sakupljači veoma cenili svoje pse, s obzirom na to da su pronađeni zajednički grobovi ljudi i pasa. Ova otkrića ukazuju na snažnu vezu između njih, a postoje i dokazi da su ljudi hranili svoje pse ribom. U Engleskoj su pronađeni ostaci pasa i ljudi iz istog perioda, što dodatno potvrđuje blisku povezanost.
Pored toga što su pružali društvo, drevni psi su verovatno pomagali ljudima u lovu i čuvali naselja, delujući kao alarmni sistemi. Iako su se razlikovali od današnjih rasa, rani psi su bili mnogo sličniji vukovima po svom izgledu. Naučnici naglašavaju da su ključna pitanja o tome kada, gde i zašto su ljudi prvi put pripitomili pse i dalje otvorena. Pretpostavlja se da se to dogodilo negde u Aziji, ali precizna lokacija ostaje nepoznata.
Jedno je sigurno: psi su deo ljudske istorije mnogo duže nego što se prethodno mislilo, a njihova veza sa ljudima ostaje jedna od najstarijih i najposebnijih među životinjama. Ova otkrića ne samo da produbljuju naše razumevanje odnosa između ljudi i pasa, već i otvaraju nova pitanja o našoj zajedničkoj prošlosti.
Veza koju delimo sa psima je neprocenjiva, a njihova uloga u našim životima je evoluirala kroz vekove. Psi su više od ljubimaca; oni su naši saputnici, zaštitnici i prijatelji, a njihova istorija je duboko ukorenjena u našoj vlastitoj.
