Već duže vreme se raspravlja o velikoj potrošnji struje i vode koja je potrebna za rad veštačke inteligencije (AI). Nedavno su se pojavili podaci iz kompanije Google koji osvetljavaju ovaj problem. Prema njihovim saznanjima, jedan običan tekstualni upit upućen Gemini AI asistentu troši otprilike 0,24 vata-sati. Ova potrošnja može se uporediti sa radom televizora koji radi devet sekundi. Ovakva poređenja pomažu u shvatanju koje su stvarne posledice korišćenja AI tehnologije na resurse.
Pored električne energije, značajan je i aspekt potrošnje vode koja se koristi za hlađenje servera. Naime, za jedan upit odlazi oko 2,26 mililitara vode, što je otprilike količina koja se može smatrati nekoliko kapljica. Ovaj podatak dodatno naglašava potrebu za razmatranjem ekoloških aspekata primene veštačke inteligencije, posebno u svetlu njenog rastućeg korišćenja.
Slična poređenja su ranije iznela i druga preduzeća koja se bave AI tehnologijom. OpenAI, na primer, izračunao je da prosečan upit ChatGPT-u troši 0,34 vata-sati, što je otprilike isto kao da rerna radi jednu sekundu. Ove brojke ukazuju na to da iako pojedinačni upiti možda ne troše značajne količine resursa, kumulativni efekat na globalnom nivou može biti značajan.
Jedan od važnih faktora koji se mora uzeti u obzir jeste da se očekuje da će energetska efikasnost pojedinačnih upita vremenom rasti. Napredak u razvoju čipova i servera može doprineti smanjenju potrošnje. Međutim, nagli porast upotrebe AI tehnologije u različitim sektorima dovodi do znatnog povećanja ukupne potrošnje struje u data centrima širom sveta. Ovo postavlja pitanje održivosti i dugoročne strategije za korišćenje AI.
Osim potrošnje energije tokom korišćenja AI, važno je napomenuti i ogromnu količinu resursa potrebnih za treniranje AI modela. Ovaj proces zahteva neuporedivo više energije i resursa u poređenju sa samim korišćenjem modela. Trenutno, obuka AI modela na velikim bazama podataka može biti izuzetno zahtevna, što dodatno opterećuje infrastrukturu i resurse. Prema izveštajima, to su procesi koji imaju dalekosežne posledice po potrošnju struje i vode, a koji se često zanemaruju u diskusijama o efikasnosti AI.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se industrija prilagoditi sve većim zahtevima za resursima. Da bi se smanjila potrošnja energije i vode, razvoj novih tehnologija i inovacija u dizajnu servera i čipova postaje neophodan. Takođe, važno je razmotriti i strategije za implementaciju održivih praksi u razvoju i korišćenju AI.
S obzirom na to da se veštačka inteligencija sve više integriše u svakodnevni život, od personalnih asistenta do automatizacije u industriji, razumevanje njenog uticaja na resurse postaje ključno za budućnost. Ove tehnologije imaju potencijal da donesu mnoge koristi, ali je važno da se uzmu u obzir i njihovi ekološki tragovi.
U zaključku, potrošnja struje i vode za rad veštačke inteligencije predstavlja sve veći izazov koji zahteva pažnju i delovanje. Potrebno je razviti efikasnije sisteme i strategije kako bi se osiguralo da koristi koje AI donosi ne dođu po cenu prekomernog trošenja prirodnih resursa. Samo kroz održiv pristup možemo maksimizovati prednosti tehnologije dok istovremeno minimiziramo njen ekološki uticaj.
