Kada su se na pijacama u Beogradu pojavile prve trešnje, cena im je iznosila 1.400 dinara po kilogramu, što je mnoge potrošače šokiralo. Međutim, trenutno se ovo sočno voće može nabaviti po znatno nižoj ceni, koja se kreće između 700 i 800 dinara po kilogramu. Ova promena u cenama ukazuje na dinamiku tržišta i sezonske varijacije koje utiču na cene voća.
Osim trešanja, i cene jagoda su doživele značajan pad. Na početku sezone, jagode su se prodavale po ceni od 1.200 dinara po kilogramu, dok su sada dostupne po ceni od 450 dinara. Ova drastična promena cene može biti rezultat viših prinosa, povećane ponude ili smanjene potražnje.
Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), ističe da proizvođači testiraju tržište i prilagođavaju cene prema potražnji. „Prodaje se ono što može da se proda, i dok god neko kupuje trešnje po hiljadu i više dinara, one će se po toj ceni prodavati,“ navodi Jovanović. Ova izjava ukazuje na to da visoke cene mogu opstati sve dok postoji potražnja, bez obzira na sezonu ili trenutne uslove na tržištu.
Visoke cene voća na pijacama, prema Jovanoviću, teško je kontrolisati. On dodaje da se izgovori za visoke cene često povezuju sa klimatskim promenama i vremenskim neprilikama koje su uticale na poljoprivredu u proteklim godinama. „Kada to više godina utiče na voće i na druge kulture, onda možemo da govorimo o ozbiljnijoj šteti u kontinuitetu, pa se onda računa na to da će i cena biti automatski viša,“ objašnjava Jovanović.
Ove tvrdnje odražavaju širu sliku izazova s kojima se suočava srpska poljoprivreda. Klimatske promene, uključujući ekstremne vremenske prilike, mogu značajno uticati na prinos i kvalitet voća, što se kasnije odražava na cenama. Na primer, suše ili poplave mogu uništiti useve, smanjiti proizvodnju i dovesti do povećanja cena na tržištu.
Pored toga, Jovanović naglašava da je važno da proizvođači prate tržišne trendove i prilagođavaju svoje strategije kako bi ostali konkurentni. Ova strategija može uključivati diversifikaciju proizvoda, poboljšanje kvaliteta, kao i ulaganje u marketing i distribuciju. „Svi ovi faktori igraju ključnu ulogu u održavanju stabilnosti cena i dostupnosti proizvoda na tržištu,“ dodaje on.
S obzirom na trenutne cene voća, potrošači se suočavaju sa izazovima u planiranju budžeta za prehranu. Mnogi se pitaju kako će se cene razvijati tokom leta i jeseni, kada se očekuje veća ponuda lokalnog voća. Potrošači često traže povoljnije opcije, a tržište reaguje na te promene, što može dovesti do daljih oscilacija u cenama.
U svetlu svih ovih faktora, važno je pratiti kako će se situacija razvijati. Sezonske promene, klimatski uslovi i tržišne strategije proizvođača igraju ključnu ulogu u formiranju cena voća na srpskom tržištu. Na kraju, svaka promena cene može direktno uticati na potrošače, a njihova reakcija može oblikovati buduće trendove na tržištu.
U zaključku, trenutne cene trešanja i jagoda u Beogradu odražavaju kompleksnu dinamiku tržišta voća, gde se susreću ponuda, potražnja i spoljni faktori poput klimatskih promena. Potrošači će morati da ostanu informisani i prilagode svoje navike kupovine kako bi se nosili sa promenama koje dolaze.
