Uoči izbora u Srbiji, tema „hrvatskog faktora“ ponovo je aktuelna. Politički analitičari ističu da, iako postoje određeni uticaji Hrvatske na srpsku političku scenu, tenzije između Beograda i Zagreba često služe unutrašnjim interesima. U poslednje vreme, Aleksandar Vučić redovno ističe da se pokušava destabilizovati njegova vlast i Srbija, što je dodatno pojačano trkom u naoružavanju.
Hrvatska, s druge strane, reaguje na te izjave kroz različite političke poruke, a ekstremna desnica sve više dolazi do izražaja, kako kroz navijačke grupe, tako i kroz javne nastupe. U ovom kontekstu, hrvatska policija sve češće kažnjava pojedince koji javno ističu nacionalne simbole, što dodatno komplikuje odnose između dve zemlje.
Analitičarka Jadranka Polović sa Univerziteta Libertas u Zagrebu ukazuje na to da su prekogranični politički uticaji poznati, ali da ne postoje konkretni dokazi o postojanju organizovane „obojene revolucije“ u Srbiji. Ona naglašava da su aktivnosti koje su se sprovodile, poput edukacije aktivista i podrške demonstracijama, deo uobičajene saradnje sa Evropskom unijom i ne predstavljaju direktnu pretnju vlastima u Srbiji.
Polović ističe da se o stranim uticajima može govoriti samo kada postoje jasni dokazi o koordinaciji ili finansiranju. Ona veruje da, iako postoje određene blokade prema Srbiji, to ne znači nužno da bi nova vlast, ukoliko dođe do promene, bila spremnija na saradnju sa Zapadom. Prema njenim rečima, unutrašnje političke tenzije često se koriste za sticanje ličnog političkog kapitala, što dodatno pogoršava već loše odnose između dve zemlje.
Nikola Vukobratović, predsednik Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, ističe da verbalno podizanje tenzija između Hrvatske i Srbije ima negativne posledice po manjinske zajednice u obe zemlje. Prema njegovim rečima, ta retorika je postala sve intenzivnija, a njene posledice se ogleda u pogoršanju života pripadnika nacionalnih manjina.
On takođe naglašava da je potera za „izdajicama“ i „petokolonašima“ groteskna i da ne doprinosi rešenju stvarnih problema između dve države. Vukobratović smatra da naoružavanje s obe strane nema realnu osnovu i da se koristi kao izgovor za jačanje nacionalizma, što je dodatno štetno za međusobne odnose.
Sve u svemu, analize ukazuju na to da trenutne tenzije između Srbije i Hrvatske, uprkos političkim izjavama i potezima, ne predstavljaju realnu opasnost od sukoba, već su više odraz unutrašnjih političkih borbi i potreba za mobilizacijom biračkog tela. Stabilnost regiona, prema stručnjacima, može se postići samo kroz dijalog i otvoreno rešavanje problema, bez spoljnog tutorstava i dodatnog podgrevanja sukoba.
