Tema pristupačnost kupovine stana postaje sve aktuelnija u svetlu ekonomskih i demografskih promena koje negativno utiču na mogućnosti rešavanja stambenog pitanja. U poslednje vreme, rast cena kvadrata i sve stroži uslovi kreditiranja posebno otežavaju kupovinu prve nekretnine, naročito mlađim građanima. U ovoj situaciji, analiza pristupačnosti kupovine stana u Evropi, koju je objavio magistar geografije Jure Taraš na portalu Geozofija, pruža uvid u trenutnu situaciju na tržištu nekretnina.
Istraživanje je obuhvatilo 25 evropskih država i pokazalo koliko je potrebno godina, odnosno mesečnih neto plata, za kupovinu stana površine 70 kvadrata. Koristeći podatke Deloittea, Eurostata i Numbea za 2024. godinu, uključene su informacije o prosečnim neto platama i cenama kvadrata novogradnje. Rezultati analize su pokazali velike razlike među zemljama, a za kupovinu stana u Evropi bilo je potrebno između 50 i 200 mesečnih plata.
Najpovoljnija situacija zabeležena je u Danskoj, gde je za stan od 70 kvadrata potrebno samo 57 mesečnih plata. S druge strane, najslabija pristupačnost zabeležena je u Portugalu, gde je potrebno više od 200 plata. Evropska komisija je čak upozorila Portugal zbog neefikasnih mera u rešavanju stambene krize, što dodatno naglašava ozbiljnost problema.
Regionalne razlike su takođe prisutne, a pored Portugala, slabiju pristupačnost imaju baltičke zemlje, kao i države jugoistočne i srednje Evrope poput Češke, Slovačke i Mađarske. U ovim državama, za kupovinu stana potrebno je izdvojiti između 120 i 200 plata. Kada se to pretvori u godine štednje, građanin Portugala bi morao da štedeti celu platu 17,2 godine, dok bi u Češkoj bilo potrebno 16,6 godina, a u Slovačkoj 15,5 godina. U Danskoj, s druge strane, dovoljno je nešto manje od pet godina štednje (4,8 godina).
U državama regije, najnepovoljnija situacija se beleži u Mađarskoj (13,1 godina), Severnoj Makedoniji (14,1 godina) i Crnoj Gori (14,8 godina). Kada je u pitanju Srbija, prema ovoj analizi, građanima naše zemlje za kupovinu stana od 70 kvadrata potrebno je 150 mesečnih neto plata, što odgovara 12,5 godina štednje cele plate.
Hrvatska se nalazi u nešto boljoj poziciji, gde bi za kupovinu stana od 70 kvadrata bilo potrebno oko 11,4 godine štednje cele plate. U realnijem scenariju, ako se izdvaja 50% plate, proces bi trajao oko 23 godine, dok bi pri izdvajanju trećine plate građanima bilo potrebno čak 34 godine da dođu do vlastitog stana.
Ovi podaci jasno ukazuju na sve veće izazove sa kojima se građani suočavaju prilikom pokušaja da reše svoje stambeno pitanje. U svetlu sve većih cena nekretnina i otežanog pristupa kreditima, budućnost stambene politike u mnogim evropskim zemljama, uključujući Srbiju, zahteva hitnu pažnju i efikasne mere.
Kako bi se olakšao pristup stambenom tržištu, neophodne su reforme koje bi omogućile mladim ljudima i porodicama da lakše dođu do svojih domova. U ovom trenutku, mnogi se suočavaju sa realnošću da će im biti potrebno više od decenije štednje da bi obezbedili stambeni prostor, što ne može biti održivo rešenje za budućnost. U tom smislu, važno je razvijati strategije koje će omogućiti održivo i pristupačno stanovanje za sve građane.
