Država je, osim trgovaca na veliko i malo, preduzela i mere za „disciplinovanje“ banaka kako bi poboljšala standard života građana. Među najnovijim „antiinflacionim“ merama su i one koje se odnose na kamate na kredite. Planirano je da se olakša pristup kreditima osobama koje imaju manju kreditnu sposobnost, što uključuje sve koji mesečno zarađuju manje od 100.000 dinara (oko 850 evra), a to su više od polovine zaposlenih i skoro svi penzioneri.
Cilj ovih mera je da se toj „kategoriji“ klijenata ponude niže kamatne stope. To znači da bi za dinarske gotovinske i potrošačke kredite do maksimalnog iznosa od 1.000.000 dinara, nominalna kamatna stopa trebala da bude najviše 7,5%, što je u skladu sa prosekom kamate u EU. Očekuje se da će banke smanjiti trenutne prosečne kamatne stope za do tri procentna poena do jula 2025. godine.
Trenutno, bankarske kamate su na nivou od 8,25% za revolving kredite, 4,4% za potrošačke kredite do godinu dana, a za stambene kredite prosečna kamatna stopa iznosi do 9,69%. Očekuje se da bi, uz implementaciju ovih mera, građani mogli da dobijaju keš kredite sa maksimalnom kamatom od 7,5%, a kod revolving kredita kamata bi mogla biti ispod 6%.
Kredit za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih zajmova imaće kamatnu stopu od 7,5%, dok će kod stambenih kredita za kupovinu prve nepokretnosti biti smanjenje od 0,5 procentnih poena. Banke će biti obavezne da do 15. septembra 2025. objave posebne ponude ovih kredita na svojim internet stranicama, a krediti pod ovim uslovima će biti dostupni najmanje 12 meseci.
Procene govore da bi klijenti mogli da uštede oko 40 milijardi dinara u narednih pet godina, pri čemu bi ušteda u prvoj godini otplate kredita iznosila do 12 milijardi dinara. Na primer, rata za gotovinski kredit od milion dinara bi mogla biti manja i do 16% od standardne ponude banaka, što bi za celokupni period otplate moglo značiti uštedu od preko 200.000 dinara.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ističe da bi se na kreditu od milion dinara, sa budućom ograničenom kamatom, moglo uštedeti do 75.000 dinara, što predstavlja značajnu uštedu za građane. Ipak, naglašava da je važno kako će građani upravljati svojim finansijama, jer su mnogi krediti uzimani za pokrivanje troškova, a ne za investicije.
Iako su trgovinski lanci doživeli gubitke, banke su i dalje ostvarivale dobit. U prvih šest meseci ove godine, poslovne banke u Srbiji su ostvarile profit od 90,7 milijardi dinara. Ove mere bi mogle uticati na njihove buduće prihode, ali ako ne poremete značajno profitabilnost, očekuje se da će ona ostati na visokom nivou.
Ograničenja kamata nisu novina za banke u Srbiji, jer se slične mere primenjuju već godinama. U prethodnim godinama, naknade i provizije su bile smanjene, ali se sada čini da su te mere „puštene na miru“. Takođe, postavlja se pitanje kako će banke reagovati na nova ograničenja kamata, jer će pokušati da nadoknade izgubljeni profit kroz povećanje naknada ili smanjenje kamatnih stopa na štednju.
U zaključku, dok država radi na smanjenju kamatnih stopa i olakšanju pristupa kreditima, banke će morati da nađu načine da održe svoju profitabilnost, što može uključivati različite strategije, od povećanja naknada do smanjenja operativnih troškova. Ova situacija zahteva pažljivo upravljanje finansijama kako bi se osiguralo da građani mogu maksimalno iskoristiti nove prilike.
