Tokom razgovora sa vojnim zvaničnicima, američki predsednik Donald Tramp je naglasio da bi američki vojni napad na Iran imao smisla samo ako bi „razarač bunkera“, bomba GBU-57, mogla potpuno da uništi iranski pogon za obogaćivanje uranijuma u Fordou. Ova informacija dolazi iz izveštaja britanskog portala Gardijan, koji se oslanja na izvore unutar Bele kuće. Tramp, međutim, i dalje sumnja u uspešnost takvog napada i nije dao konačno odobrenje, verujući da bi uloga pretnje mogla naterati Teheran na pregovore.
Postrojenje Fordou se smatra centralnom točkom iranskog nuklearnog programa, smešteno duboko ispod planine, na oko 90 metara ispod površine zemlje i kamena, prema procenama izraelskih stručnjaka. U Pentagonu postoji nesuglasje o tome da li bi jedan ili više udara bombom GBU-57, koja teži 13,6 tona, mogli ozbiljno oštetiti objekat.
Iako je GBU-57 dizajnirana da probije utvrđenja, vojne analize sugerišu da bi mogla samo da zatrpa ulaze i tunele, ali ne i ključnu infrastrukturu. Savetnici predsednika Trampa, uključujući ministra odbrane Pita Hegseta i generala Dana Kejna, nisu razmatrali upotrebu taktičkog nuklearnog oružja, iako su izveštaji pokazali da bi to možda bio jedini način da se Fordou potpuno eliminiše.
Agencija za smanjenje pretnji (DTRA) izradila je procene koje sugerišu da bi bilo potrebno izvesti višestepeni napad – najpre bombardovanje radi „omekšavanja“ terena, a zatim potencijalni nuklearni udar. Međutim, ova strategija nije formalno predložena niti je Tramp o njoj raspravljao.
Izrael već dugo razvija planove za neutralizaciju iranskih nuklearnih objekata, ali Fordou ostaje van domašaja izraelskih kapaciteta. Izraelske snage ne poseduju bombe poput GBU-57, niti imaju avione sposobne da ih nose. Ranije opcije su uključivale operaciju komandosa za sabotažu iznutra, ali je Tramp ocenio da je takva ideja previše rizična.
Iako je GBU-57 razvijena za specifične ciljeve, do sada nije korišćena u realnim vojnim operacijama. Njena upotreba zahteva bombardere B-2, potpunu kontrolu nad vazdušnim prostorom i neometan GPS signal, što bi značilo da bi svi iranski protivvazdušni i elektronski sistemi morali biti onesposobljeni pre napada.
Analitičari iz diplomatskih i vojnih krugova upozoravaju da bi čak i uspešan napad na Fordou samo privremeno usporio iranski nuklearni program, verovatno na šest meseci do godinu dana, ali ga ne bi dugoročno onemogućio. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da bi eventualno američko korišćenje taktičkog nuklearnog oružja u Iranu predstavljalo „katastrofalan razvoj događaja“, pozivajući se na medijske spekulacije, ali nije naveo konkretne izvore.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu situaciju na Bliskom Istoku, gde se strahuje da bi bilo kakva vojna akcija mogla dovesti do šireg sukoba. Tramp i njegovi savetnici se suočavaju sa teškim odlukama u vezi sa strategijom prema Iranu, s obzirom na to da su vojne opcije ograničene, a diplomatski putevi još uvek otvoreni.
U svetlu ovih informacija, jasno je da američki predsednik mora pažljivo da razmotri sve posledice svojih poteza, kako u pogledu nacionalne bezbednosti, tako i u kontekstu međunarodnih odnosa. Ova dilema ukazuje na složenost situacije u kojoj se nalaze Sjedinjene Američke Države, kao i na izazove sa kojima se suočavaju u pokušaju da obuzdaju iranski nuklearni program.
