Nakon što je domaći bankarski sektor u 2023. godini postigao profit veći od milijardu evra, sa rastom od 28% u odnosu na prethodnu godinu, očekuje se da će tekuća godina doneti saturaciju ovih rekordnih rezultata. U prvih šest meseci 2024. godine, banke su ostvarile zbrojni profit od 90,7 milijardi dinara (oko 774 miliona evra), što predstavlja samo 2% poboljšanje u odnosu na isti period prošle godine, prema analizi berzanskog brokera Nenada Gujaničića iz Momentum Securities.
Ovi trendovi su rezultat makroekonomske situacije koju su oblikovale vodeće svetske monetarne vlasti, kao i lokalnih uslova na finansijskom tržištu, gde su banke tradicionalno dominirale u upravljanju novčanim tokovima. Rast kamata na tržištu doveo je do povećanja cena kredita, dok su kamate na depozite i dalje ostale niske, što je stvorilo pritisak na štediše.
U prvih šest meseci 2024. godine, neto prihodi od kamata opali su za 3% na 121,7 milijardi dinara, ali su banke kompenzirale ovaj pad povećanjem prihoda od naknada i provizija, koji su narasli za 10% i dostigli rekordnih 47,4 milijarde dinara. Iako su troškovi vezani za kreditne gubitke porasli za četvrtinu, nivo nenaplativih kredita ostaje blizu istorijskog minimuma, što daje nadu bankarima da će slični trendovi trajati i u drugoj polovini godine.
Međutim, oporavak kreditne aktivnosti je skroman. Država, preko prodaje dužničkih hartija i direktnim zaduživanjem, kao i građani kroz povlačenje gotovinskih kredita, čine većinu kreditiranja. Privreda je oprezno pristupila ovom ciklusu rekordne profitabilnosti banaka, uzimajući kredite pretežno za likvidnost.
Rast kamata doveo je do značajnog porasta neto bankarske marže, koja se u poslednje dve godine približila nivou od četiri procenta. U godini kada je započela globalna ekonomska kriza, neto kamatna marža iznosila je 5,4%. Tada je sektor činio 34 banke sa preko 2.700 filijala i više od 32.000 zaposlenih. U to vreme, mnoge od tih banaka su imale nestabilnu vlasničku strukturu i slabo korporativno upravljanje, što je dovelo do nakupljanja nenaplativih kredita i obeležilo prvu fazu konsolidacije sektora.
Nakon višegodišnje borbe sa rešavanjem loših kredita i niskim kamatama, neto kamatne marže su pre pandemije pale na tri procenta, a tokom pandemije na rekordno nizak nivo od 2,5 procenata. Državne banke su se često suočavale sa izazovima, dok su se neki manji tržišni igrači povukli sa tržišta. U isto vreme, broj banaka u Srbiji se drastično smanjio, a konsolidacija sektora je postala neizbežna.
Trenutno, u Srbiji više nema nijedne grčke, francuske ili ruske banke, a ukrupnjavanje tržišta vodi se isključivo od strane regionalnih i domaćih igrača. Pet najvećih banaka drži oko 65% tržišta, dok više od polovine banaka ima udeo manji od 3%. Prema indeksu koncentracije tržišta, domaći bankarski sektor se nalazi na ivici umerene koncentracije, što dodatno otežava korisnicima da reše svoje probleme jednostavnom promenom banke.
Osim toga, državne politike sve više favorizuju domaće banke, koje su postale najveći kupci državnih dužničkih hartija. Krediti poslovnih banaka su u poslednjih godinu dana zauzeli visoko treće mesto u strukturi javnog duga, što dodatno ukazuje na njihovu centralnu ulogu u finansijskom sistemu.
Sve ove promene, zajedno sa ubrzanom digitalizacijom, koja je značajno promenila bankarske usluge, doprinose sažimanju sektora. Broj filijala se prepolovio u odnosu na 2008. godinu, a broj zaposlenih je smanjen za više od trećine. U EU, banke imaju filijalu na 3.500 ljudi, dok je taj odnos u Srbiji skoro 5.000. Ovi pokazatelji ukazuju na drastične promene u bankarskom sektoru, ali i na izazove sa kojima se građani i privreda i dalje suočavaju.
