Na auto-putevima se sve više primećuje da vozači električnih automobila voze sporije od dozvoljenog maksimuma. Mnogi to čine svesno, kako bi produžili domet svojih vozila i smanjili potrošnju energije, slično kao što se kod klasičnih automobila ekonomična vožnja postiže pri nižim brzinama.
Jedan od testova koji je sproveo automobilistički jutjub kanal Carwire pružio je uvid u optimalne brzine za električna vozila. Test je obavljen na istoj ruti dugoj 50 kilometara, pri konstantnim brzinama od 81, 96, 113 i 129 km/h. Na osnovu dobijenih podataka, izračunato je koliko bi trajalo putovanje od oko 300 kilometara i koliki bi bio domet vozila pri različitim brzinama.
Najmanja brzina od 81 km/h pokazala se kao najefikasnija. Potrošnja je iznosila oko 14 kWh na 100 kilometara, što znači da bi vozilo teoretski moglo preći oko 536 kilometara sa jednim punjenjem. Međutim, vožnja tom brzinom produžava putovanje na oko četiri sata, što mnogim vozačima može biti nepraktično.
Kada se brzina poveća na 96 km/h, potrošnja raste, ali je domet i dalje solidan, dok se vreme putovanja smanjuje na nešto više od tri sata. Pri brzini od 113 km/h potrošnja dodatno raste, a domet pada na oko 400 kilometara, ali je vožnja vremenski bliža onoj na koju su vozači navikli kod klasičnih automobila.
Najveća brzina od 129 km/h donosi i najveću potrošnju energije, što značajno smanjuje domet i zahteva češće punjenje baterije, iako se putovanje skraćuje na oko dva i po sata. Rezultati testa jasno pokazuju da brzina direktno utiče na potrošnju električne energije. Što je brzina veća, otpor vazduha raste, a sa njim i potrošnja baterije. Proizvođači električnih automobila stoga posvećuju veliku pažnju aerodinamici, kako bi vozila trošila što manje energije pri većim brzinama.
Zaključak testa je da se idealna brzina na autoputu nalazi između 96 i 113 km/h. U tom rasponu vozač može relativno brzo stići na odredište, a da pritom ne izgubi previše dometa i izbegne česta zaustavljanja zbog punjenja. Ukupno vreme putovanja kod električnih automobila ne zavisi samo od brzine, već i od toga koliko često vozač mora da stane na punjenje baterije. Brža vožnja može skratiti put, ali ako je potrebno dodatno punjenje, vozač može izgubiti i pola sata ili više, što na kraju poništava dobitak u vremenu.
Električni automobili menjaju pristup putovanju. Pored brzine, važni su i domet, vreme punjenja, temperatura spolja i dostupnost punjača. Zbog toga mnogi vozači biraju umeren tempo vožnje, jer im omogućava da stignu dalje sa jednim punjenjem i putuju opuštenije, bez stalnog razmišljanja o bateriji i narednoj stanici za punjenje.
Test je pokazao da vožnja sporije može doneti određene prednosti, ali je važno naći pravi balans između brzine i dometa. Svaki vozač treba da razmotri svoje potrebe i uslove putovanja, kako bi optimizovao svoje iskustvo vožnje električnim autom. U svetu u kojem sve više vozila postaje električno, ova tema će sigurno ostati aktuelna i važna za sve vozače.
