Većina zaposlenih u Srbiji penziju ostvaruje po opštim uslovima, dok određene profesije imaju pravo na beneficirani radni staž, koji im omogućava ranije penzionisanje. Ovi poslovi su često teški, opasni ili štetni po zdravlje, a godine starosti radnika direktno utiču na njihovu radnu sposobnost i bezbednost. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zoran Mihajlović, ukazuje na to da, iako se povećao broj penzionera sa pravom na beneficije, takođe je porastao i broj radnika u zemlji.
Beneficirani radni staž omogućava da se jedna godina rada ne računa kao 12 meseci, već kao 14, 15, 16 ili čak 18 meseci. Ovo znači da zaposleni u određenim sektorima mogu ostvariti pravo na penziju znatno ranije, ponekad i pre 50. godine života, ukoliko ispune zakonom propisane uslove.
Zanimanja koja spadaju u kategoriju s beneficijama obuhvataju oko četrdeset različitih profesija. U ovu grupu spadaju rudari koji rade u teškim uslovima, pripadnici policijskih i vojnih jedinica, medicinski tehničari u hitnoj pomoći, kao i radnici u hemijskoj industriji. Mihajlović napominje da se beneficirani radni staž uvodi na mestima gde nije moguće obezbediti siguran rad putem tehnoloških postupaka ili mera bezbednosti, čime je zdravlje radnika ugroženo.
Iako su propisi o beneficiranom stažu strogi, Mihajlović ističe da uvek postoji mogućnost manipulacije. Mnogi mogu dobiti beneficije, dok su neka radna mesta koja bi trebala biti obuhvaćena izostavljena. On dodaje da su propisi postali restriktivniji u poslednjim godinama, što stvara dodatne probleme u primeni.
Broj penzionera sa beneficiranim radnim stažom raste svake godine. U poslednjih 20 godina, otprilike 25% više penzionera je dobilo ovaj status. Na primer, 2005. godine je bilo između 105 i 110 hiljada penzionera sa beneficijama, dok je 2025. godine procenjeno da će taj broj porasti na između 140 i 145 hiljada.
Sindikat smatra da bi još neka radna mesta, posebno u zdravstvu i obrazovanju, trebala imati pravo na beneficije. Mihajlović dodaje da se neka zanimanja gase, dok se druga otvaraju, ali da Srbija i dalje zaostaje u tehnološkom smislu. Starije tehnologije i nezadovoljavajuća zaštita na radu predstavljaju dodatne izazove.
Na pitanje o budućnosti profesija sa beneficijama, Mihajlović ističe da je teško predvideti situaciju. Iako se otvaraju nova radna mesta, automatizacija u industriji može smanjiti potrebu za radnicima na mestima koja bi mogla imati beneficirani radni staž. Ako Srbija usvoji napredne tehnologije, verovatno će se smanjiti broj takvih radnih mesta.
Pravo na beneficirani radni staž ne zavisi od pozicije, već od uslova rada i rizika kojima je zaposleni izložen. Beneficije se najčešće odnose na operativne radnike, dok rukovodioci često nemaju ta prava. Suština beneficiranog staža je povoljniji obračun vremena provedenog na radu. Na primer, rudarima godina rada može doneti 18 meseci staža, što im omogućava brže sticanje penzije.
Policiji, žandarmeriji i vatrogascima godina rada vredi 16 meseci, pa tako mogu ostvariti prava na penziju približno ranije nego zaposleni u drugim sektorima. Ukupno, beneficirani radni staž omogućava onima koji rade u teškim i opasnim uslovima da se ranije povuku u penziju, uz bolji obračun radnog staža, čime se prepoznaje njihov doprinos i rizik na poslu.
