Prošla 2025. godina obeležena je kao treća najtoplija godina u Evropi, a mart je zabeležen kao najtopliji mart ikada na kontinentu, prema podacima koje je prikupio Kopernikus. Prosečna temperatura u Evropi dostigla je 10,41 stepen Celsijusa, što predstavlja porast od 1,17 stepeni u odnosu na referentni period od 1991. do 2020. godine.
U istočnom severnom Atlantiku, regionu Severnog mora, uključujući sever Britanije i delove Skandinavije, kao i jugozapadni Mediteran i krajnji zapad Rusije, zabeležene su rekordno visoke temperature. Prema istraživanju kompanije Reinders Corporation, Francuska, Rusija i Rumunija su rangirane kao zemlje koje će najviše patiti od globalnog zagrevanja do 2100. godine.
Istraživanje predviđa da bi blaga klima Evrope mogla nestati do kraja ovog veka, jer će sve analize pokazati da će svaka od ispitivanih zemalja doživljavati toplotne talase sa temperaturama iznad 36,8 stepeni Celsijusa. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost klimatskih promena i na to kako one preoblikuju Evropu, stavljajući na probu otpornost infrastrukture, sistema javnog zdravlja i načina života.
Francuska je posebno ugrožena, jer će se očekivati da do 2100. godine doživi pet toplotnih talasa godišnje, sa ukupno 115 kumulativnih dana ekstremne vrućine. Tokom ovih perioda, prosečne temperature mogu dostići i do 37 stepeni, što bi značilo da bi skoro četiri meseca godišnje mogla biti provedena u uslovima toplotnog talasa.
Rusija se suočava sa drugom najintenzivnijom transformacijom, sa indeksom toplotnih talasa od 79,92. Očekuje se da će ova zemlja doživeti dva toplotna talasa godišnje, sa prosečnom temperaturom od 37,99 stepeni, dok će maksimalne temperature dostići i do 39,71 stepen. Tradicionalno hladna klima Rusije može postati gotovo neprepoznatljiva do kraja veka.
Istočna Evropa takođe se pojavljuje kao novo žarište toplotnih talasa. Rumunija će se suočiti s tri toplotna talasa godišnje, dok će Moldavija imati istu situaciju, a Bugarska će doživeti dva toplotna talasa godišnje. S obzirom na to, ova regija se nalazi ispred mediteranskih zemalja kada je reč o broju ekstremnih vrućina.
Sa druge strane, mediteranske zemlje pokazuju iznenađujuću otpornost na klimatske promene. Turska, Grčka i Italija su rangirane niže nego što se očekivalo. Turska će doživeti jedan toplotni talas godišnje, u trajanju od 13 dana, sa prosečnom temperaturom od 37,76 stepeni. Grčka će imati najduže periode toplotnih talasa, koji traju ukupno 20 dana, ali samo dva puta godišnje, dok Italija ima najmanje toplotne talase, sa samo jednim godišnje u trajanju od devet dana.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), toplotni stres predstavlja vodeći uzrok smrti povezanih sa vremenskim uslovima. Ovaj problem može pogoršati osnovne bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes, mentalne probleme, astmu, kao i povećati rizik od nezgoda i širenja nekih zaraznih bolesti.
Globalno zagrevanje postaje sve izraženije, a klimatske promene utiču na sve aspekte života u Evropi. S obzirom na prognoze o rastućim temperaturama i učestalosti toplotnih talasa, jasno je da će društvo morati da se prilagodi ovim promenama i pronađe načine za zaštitu zdravlja i infrastrukture. Ove promene zahtevaju hitnu akciju na globalnom nivou kako bi se umanjili efekti klimatskih promena i obezbedila bolja budućnost za sve.
