Izveštaji iz Evropske unije ukazuju na rastuću zabrinutost povodom uticaja društvenih mreža na maloletnike. Više zemalja članica EU pokrenulo je inicijative za uvođenje zabrana ili strožih regulativa koje bi ograničile pristup ovim platformama za decu i tinejdžere. Ove mere su motivisane strahom od negativnih efekata koje društvene mreže mogu imati na mentalno zdravlje mladih, kao i od potencijalnog izlaganja neprimerenom sadržaju.
Jedna od zemalja koja je predložila strože mere je Francuska. Francuski ministar za digitalnu ekonomiju, Jean-Noël Barrot, izjavio je da je potrebno zaštititi decu od online pretnji i loših uticaja. On je naglasio da je važno osigurati da mladi ljudi ne budu izloženi štetnom sadržaju, kao što su nasilje, pornografija ili cyberbullying. Barrot je predložio da se uvedu starosne granice za pristup društvenim mrežama, što bi značilo da bi maloletnici morali da dobiju dozvolu roditelja ili staratelja kako bi mogli da koriste određene platforme.
U skladu sa ovim inicijativama, Nemačka je takođe razmatrala mogućnost uvođenja sličnih zakona. Nemačke vlasti su izrazile zabrinutost zbog porasta slučajeva depresije i anksioznosti među mladima, što se često dovodi u vezu sa aktivnim korišćenjem društvenih mreža. Prema istraživanjima, tinejdžeri koji provode više vremena na ovim platformama često pate od poremećaja spavanja i niskog samopouzdanja. Zbog toga, ministarstvo zdravlja planira da sprovede javne kampanje koje će edukovati roditelje i mlade o rizicima korišćenja društvenih mreža.
Osim Francuske i Nemačke, Španija je takođe u fokusu diskusije o regulaciji društvenih mreža. Španska vlada je najavila da će pokrenuti konsultacije sa stručnjacima i organizacijama koje se bave zaštitom dece kako bi razvila strategije za zaštitu maloletnika na internetu. Očekuje se da će ove mere uključivati i obavezne edukativne programe u školama koji će mlade informisati o sigurnom korišćenju interneta.
S druge strane, neki kritičari ovih predloga upozoravaju da bi restrikcije mogle imati suprotan efekat i da bi mogle potisnuti mlade ljude da koriste društvene mreže skrivajući se ili koristeći lažne identitete. Takođe, postoji zabrinutost da bi zabrane mogle ograničiti slobodu izražavanja i pristup informacijama, što bi moglo negativno uticati na razvoj mladih.
U okviru EU, takođe postoje rasprave o usvajanju zajedničkih pravila koja bi se primenjivala u svim zemljama članicama. Evropska komisija razmatra mogućnost donošenja regulative koja bi obavezivala platforme da uvedu jače mehanizme zaštite maloletnika. Ovo bi moglo uključivati obavezne provere starosti ili razvoj algoritama koji bi prepoznavali i blokirali neprimeren sadržaj.
U međuvremenu, neki tehnološki giganti, poput Facebook-a, Twitter-a i TikTok-a, već su započeli sa implementacijom mera koje imaju za cilj zaštitu maloletnika. TikTok je, na primer, uveo funkcije koje omogućavaju roditeljima da prate aktivnost svoje dece na platformi. Ove promene su deo šireg trenda u industriji tehnologije, gde se prepoznaje potreba za većom odgovornošću prema korisnicima, posebno kada su u pitanju mladi.
Kako se debata o zaštiti maloletnika na društvenim mrežama nastavlja, jasno je da će se u narednim mesecima i godinama sprovoditi sveobuhvatnije regulative koje će imati za cilj zaštitu mladih. Ova pitanja ostaju izazov za vlade, roditelje i same platforme, a njihov ishod može značajno oblikovati budućnost digitalnog prostora za decu i tinejdžere. U svakom slučaju, važno je pronaći ravnotežu između zaštite mladih i očuvanja slobode izražavanja u digitalnom svetu.
