I bez grejanja plastenika moguće je gajiti kulture koje odlično podnose niske temperature, a istovremeno se lako i brzo plasiraju na tržištu. Stručnjaci ističu da su luk, spanać i zelena salata najisplativiji izbor za zimsku proizvodnju, jer uspevaju i pri temperaturama ispod nule, dok je potražnja za svežim povrćem tokom zime posebno izražena.
Prilikom izbora kultura za zimsku sadnju, preporučuje se fokusiranje na one koje su već pokazale dobru prilagodljivost našim klimatskim uslovima. Čak i bez grejanja plastenika, pravilna agrotehnika, redovno provetravanje i dezinfekcija zemljišta ključni su za uspeh.
Luk – izuzetno otporan i pouzdan
Crni luk se smatra jednom od najotpornijih kultura za zimsku proizvodnju. Njegovo seme i arpadžik klijaju već na temperaturama od 3 do 5 stepeni, dok mlade biljke podnose mrazeve do -7, a dobro ukorenjene čak i do -25 stepeni. Luk zahteva umerene količine svetlosti, manje nego paradajz ili krastavac, ali više nego kupus.
Tokom faze nicanja i rasta listova, luk zahteva veću vlažnost zemljišta i vazduha, dok se u periodu sazrevanja zalivanje smanjuje. Posebnu pažnju treba obratiti na luk srebrenjak, koji ima veće potrebe za vodom jer se gaji iz rasada.
Spanać – povrće koje voli hladnoću
Spanać je tipična biljka hladnog podneblja. Njegovo seme klija već na 4 stepena, a optimalna temperatura za razvoj je između 14 i 18 stepeni. Ova kultura može da izdrži mrazeve do -8 stepeni, a nije zahtevna kada je u pitanju svetlost, zbog čega se često gaji i kao međuusev.
Zbog slabo razvijenog korenovog sistema, spanać zahteva često i obilno zalivanje, naročito u fazi formiranja listova. Đubrenje kompostom daje odlične rezultate i poboljšava kvalitet roda.
Zelena salata – siguran izbor za zimu
Zelena salata takođe ne traži visoke temperature. Najbolje se razvija na 15 do 20 stepeni, ali mlade biljke bez problema podnose mrazeve do -6 stepeni. Salata zahteva dosta svetla i konstantnu vlažnost zemljišta, što direktno utiče na sočnost i kvalitet glavica.
Period od rasađivanja do formiranja glavice je najosetljiviji, posebno u slabo provetrenim plastenicima. Kao najbolji predusevi izdvajaju se paradajz, crni luk i radič, dok celer i peršun nisu preporučljivi.
Zimska proizvodnja povrća bez grejanja plastenika predstavlja odličnu priliku za poljoprivrednike koji žele stabilan prihod i brži plasman robe. Uz pravilan izbor kultura i primenu osnovnih agrotehničkih mera, i hladni meseci mogu doneti – toplu zaradu.
Uzimajući u obzir sve navedeno, poljoprivrednici mogu iskoristiti zimski period kako bi povećali svoju produktivnost i obezbedili sebi dodatni izvor prihoda. Pored toga, potražnja za svežim povrćem tokom zime ostaje visoka, što dodatno motiviše na ulaganje u ovakve kulture.
U zaključku, uz pravilno planiranje i brigu o biljkama, zimska proizvodnja može postati ključni segment poljoprivredne proizvodnje. Stručnjaci preporučuju da se poljoprivrednici informišu o najnovijim metodama gajenja i održavanja ovih kultura, kako bi maksimalno iskoristili prednosti koje im pruža zimska sezona.
