Evropa i Sjedinjene Američke Države rade zajedno na obezbeđivanju bezbednosnih garancija za Ukrajinu, posebno u svetlu mogućih mirovnih pregovora sa Rusijom. Ove pripreme uključuju slanje „snaga za ohrabrenje“, međunarodnih vojnika koji bi delovali kao odvraćajuća sila protiv daljih ruskih napada.
U poslednjim mesecima, evropske zemlje intenzivno rade na finalizaciji ovih bezbednosnih garancija, posebno pred planirani sastanak između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina. Oko 30 zemalja, koje su se okupile u okviru „Koalicije voljnih“, razmatraju različite opcije, uključujući raspoređivanje vojnika u Ukrajinu radi obezbeđenja protiv ruskih pretnji.
Francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da su načelnici generalštabova radili na ovoj inicijativi, naglašavajući da su neke države spremne da učestvuju u obuci, logistici i prisustvu u neborbenim zonama, a ne na prvoj liniji fronta. Ova strategija ima za cilj da pruži podršku Ukrajini bez direktnog sukoba sa ruskim snagama.
S druge strane, Donald Tramp, bivši predsednik SAD, jasno je stavio do znanja da američke trupe neće biti prisutne na terenu, ali je prema izvorima iz medija, desetak zemalja pokazalo spremnost da pošalje svoje vojnike. Britanija i Francuska, kao vodeće zemlje u koaliciji, podržavaju ovu ideju, a britanski ministar odbrane Džon Hili je naveo da su spremni da pošalju britanske vojnike kako bi obezbedili sigurnost Ukrajincima, uključujući i obezbeđivanje protivvazdušne i pomorske odbrane.
Belgija, Litvanija i Estonija su takođe izrazile spremnost da pošalju trupe, dok se u Litvaniji razmatra broj vojnika koji bi mogli biti uključeni, a Estonija je potvrdila svoju odlučnost da učestvuje u ovoj misiji. Premijer Estonije, Kirsten Mihal, naglasio je važnost nastavka rada na detaljima misije.
Međutim, postoje i zemlje koje su neodlučne. Letonija, na primer, još nije donela odluku, a predsednik Edgars Rinkevičs ističe da će odluka zavisiti od bezbednosnih garancija koje budu obezbeđene. Švedska takođe traži dodatna objašnjenja o prirodi misije, bilo da je reč o mirovnoj, odvraćajućoj ili ohrabrujućoj misiji.
S druge strane, neke zemlje su jasno protiv slanja trupa. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful je izjavio da nema kapacitete za slanje vojnika, dok je mađarski premijer Viktor Orban više puta naglasio da Mađarska neće slati svoje trupe u Ukrajinu. Poljska je takođe isključila mogućnost slanja vojske, naglašavajući svoju odgovornost za odbranu istočnog krila NATO-a.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni istakla je da ne planira slanje italijanskih trupa u Ukrajinu, dok su Holandija i Španija izrazile spremnost da učestvuju u obezbeđivanju bezbednosnih garancija, ali ne i slanjem vojnika.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost trenutnog stanja u Evropi i na razlike u pristupima zemalja prema krizi u Ukrajini. Dok neki traže aktivnu ulogu u podršci Ukrajini, drugi se povlače zbog unutrašnjih i spoljnih pritisaka. U svakom slučaju, dalji pregovori i odluke o mogućim mirovnim sporazumima sa Rusijom biće ključni za budućnost regiona i njegovu stabilnost. Bez obzira na različite stavove, jasno je da su evropske zemlje i SAD posvećene obezbeđivanju sigurnosti Ukrajine u ovim izazovnim vremenima.
