Nakon izuzetno loše godine za voćare u Šumadiji, posebno u selima oko Oplenca, Aleksandar Glišić iz sela Šume odlučio je da skrene dodatnu pažnju na problem koji se dogodio u voćarskoj proizvodnji. Tokom teške sezone, voćarima su se dogodile vremenske nepogode, koje su uključivale mraz, grad i sušu. Umesto da proizvodi rakiju od šljive, Glišić je odlučio da napravi rakiju od ananasa, piše portal RTV Vojvodine.
Ova proizvodna godina je za većinu voćara, koji imaju zasade pod otvorenim nebom, jedna od najlošijih. Glišić, koji ima oko 3.000 stabala šljiva, suočava se sa dramatičnim smanjenjem roda. Kako navodi, prosečan rod na jednom stablu iznosi 50 kilograma, a ove godine gotovo da nije ostalo ništa.
Porodica Glišić se tradicionalno bavi preradom šljive, praveći meku rakiju od čačanske lepotice, dok stenlej odlazi na sušenje. Međutim, ove godine, usled vremenskih nepogoda, šljiva gotovo da i nema. „Na jednom stablu smo ubrali tri ploda šljive i to je to. Proizvodnja je smanjena 50 puta u odnosu na prethodne godine. U Srbiji je mali broj zasada pod protivgradnim mrežama, a antifrost sistemi su gotovo nepostojeći,“ objašnjava Glišić.
On ističe da su poljoprivrednici, odnosno seljaci, trebali imati više podrške kako bi se sprečio ovakav katastrofalan pad proizvodnje. Antifrost sistemi bi mogli da zaustave propadanje usled mraza, dok bi protivgradne mreže mogle da zaštite voće od grada. Takođe, sistemi za navodnjavanje bi imali veliki uticaj u sušnim godinama, kao što je ova.
Kako bi dodatno ukazao na problem, Glišić je odlučio da umesto šljive koristi ananas kao sirovinu za rakiju. On je kupio 10 tona ananasa i očekuje da će proizvesti oko 2.000 litara rakije. „Rakija od ananasa je skupa i ima egzotične ukuse. Kvalitet je izuzetno dobar, a ananas koji koristimo ima procenat šećera od 22% do 26%. Verujem da će rakija biti odlična,“ optimističan je Glišić.
Postupak pravljenja rakije od ananasa nešto se razlikuje od onog sa šljivom. Glišić i njegova porodica su očistili ananas, oljuštili ga, izvadili semenu ložu i samleli u kašu. Nakon toga su dodali kvasac i sada čekaju da proces fermentacije počne.
„Ovo je naš način da se prilagodimo situaciji i da skrenemo pažnju na izazove sa kojima se suočavaju voćari. Nadamo se da će se u budućnosti više raditi na zaštiti voćnjaka od nepogoda,“ dodaje Glišić, nestrpljivo očekujući da započne proizvodnju šumadijske ananasovače.
Ova situacija u voćarstvu Šumadije predstavlja ozbiljan problem ne samo za lokalne proizvođače, već i za ekonomiju regiona. Klimatske promene postavljaju dodatne izazove, a voćari se bore da zadrže svoje zasade i očuvaju tradiciju. Glišićev potez sa ananasom može poslužiti kao inspiracija drugim voćarima da istraže nove mogućnosti i prilagode se promenljivim uslovima.
U svetlu ovih izazova, važno je da se preduzmu koraci za unapređenje infrastrukture i podrške voćarima, kako bi se osigurala održivost proizvodnje u budućnosti. S obzirom na to da se klimatske promene nastavljaju, prilagođavanje novim uslovima postaje ključno za opstanak voćarske industrije u Srbiji.
