Posada američkog broda „Džast rajt“ nedavno je napravila značajno otkriće kada je pronašla više od 1.000 srebrnih novčića i pet zlatnika vrednih oko milion dolara, koji su potonuli u brodolomu španskog broda 1715. godine. Ova informacija je potvrđena od strane kompanije za spasavanje brodova koja je izvela ovo istraživanje.
Srebrni novčići, poznati kao „reali“, pronađeni su u blizini Floride, na području koje se naziva Obala blagodeti. Ova regija ima bogatu istoriju vezanu za pomorske nesreće i blago koje je potonulo tokom različitih brodoloma. Pet zlatnika, poznatih kao „eskudo“, otkriveno je u posebnom nalazu, što dodatno naglašava značaj ovog otkrića.
U saopštenju kompanije „Kvins džuls“, koja se bavi pronalaženjem i spasavanjem potonulih brodova, navedeno je da je otkriven deo „ogromnog bogatstva koje je nosila flota koja je prevozila bogatstva Novog sveta nazad u Španiju“. Ova flota je bila pogodjena uraganom 31. jula 1715. godine, što je dovelo do potonuća nekoliko brodova.
Brod „Džast rajt“ je deo šireg trenda istraživanja i otkrivanja potopljenih blaga koja datiraju iz doba kolonijalizma. U poslednjim decenijama, arheolozi i istraživači su posvetili značajne resurse pronalaženju potopljenih brodova koji su nosili bogatstva iz Amerike u Evropu. Ovaj razvoj je ne samo važan za istoriju, već i za ekonomski sektor, jer otkrivena blaga mogu imati značajnu vrednost na tržištu.
Florida je posebno poznata po svojim brodolomima i potopljenim blagom. Tokom 18. veka, španske flote su redovno plovile tim vodama, noseći dragocenosti iz Novog sveta. Mnogi od tih brodova su nestali usled oluja, napada pirata ili drugih nesreća. Danas, zahvaljujući savremenim tehnologijama kao što su podvodne sonde i dronovi, istraživači mogu da pretražuju velike površine mora u potrazi za ovim izgubljenim blagom.
Osim ekonomskog značaja, ovakva otkrića imaju i kulturnu vrednost. Svaki pronađeni predmet donosi nove informacije o istoriji i kulturi tog vremena. Na primer, srebrni „reali“ i zlatni „eskudo“ pružaju uvid u monetarni sistem i trgovinske rute tog perioda. Takođe, oni mogu da otkriju informacije o svakodnevnom životu ljudi koji su učestvovali u trgovini, kao i o uticaju kolonijalizma na ekonomiju i društvo.
Međutim, važno je napomenuti da istraživanje potopljenih brodova i blaga često izaziva etička pitanja. Postavlja se pitanje vlasništva nad otkrivenim blagom – da li bi trebalo da pripada onima koji ga pronađu, ili bi trebalo da bude vraćeno zemlji iz koje potiče? Ovo je često predmet rasprava među arheolozima, istoričarima i pravnicima.
U zaključku, otkriće broda „Džast rajt“ i pronalazak više od 1.000 srebrnih novčića i pet zlatnika predstavlja značajan događaj u svetu arheologije i pomorskih istraživanja. Ova otkrića ne samo da doprinose razumevanju istorije, već i podstiču ekonomski razvoj kroz turizam i trgovinu. Kako se tehnologija razvija, možemo očekivati da će se slična otkrića nastaviti, otkrivajući još više o bogatoj pomorskoj istoriji Floride i šire.
