U Kočanima je danas održan šesti protest pod nazivom „Marš anđela“, koji je organizovan kako bi se obeležila dva meseca od strašnog požara u diskoteci „Puls“. Ovaj požar, koji se dogodio 16. marta, odneo je živote 62 osobe, većinom mladih, dok je gotovo 200 ljudi povređeno. Protest je okupio brojne učesnike, među kojima su bili i rođaci stradalih, koji su nosili fotografije svojih voljenih.
Povorka je krenula iz centra grada, prolazeći pored ključnih institucija kao što su policijska stanica, sud i tužilaštvo. Učesnici su marširali u tišini, izražavajući tako svoju tugu i bol zbog tragedije koja je zadesila njihovu zajednicu. Tokom protesta, izražene su jasne poruke, a među transparentima su se mogli videti natpisi poput „Nema tragedije, postoji zločin“, „Poslanici, velika (ne)zahvalnost na podršci“, „Nisu bili žrtve požara, bili su žrtve sistema“ i „Zatvorene oči, otvoreni grobovi“.
Ovaj događaj nije bio samo prilika za izražavanje tuge, već i za zahtevanje pravde i boljih uslova lečenja za povređene. Učesnici su tražili neselektivnu pravdu, ukazujući na to da su mnogi od njih izgubili ne samo prijatelje, već i deo svog života zbog neodgovornosti sistema koji je dopustio da do ove tragedije dođe.
Nakon završetka marša, mladići i devojke u crnim majicama, na kojima su bila lica njihovih palih drugova, organizovali su trku konobara na keju Kočanske reke. Ova trka nije imala takmičarski karakter, već je bila gest poštovanja i humanosti. Organizator trke, Jane Gicev, istakao je da je cilj bio da se oda počast sugrađanima, kolegama i herojima koji su stradali ili povređeni u tragediji. „Nikada ih nećemo zaboraviti i njihove priče će živeti kroz nas“, rekao je Gicev, naglašavajući značaj solidarnosti i zajedništva.
Požar u diskoteci „Puls“ je izazvao veliku pažnju javnosti i medija, a mnoge porodice su ostale bez svojih najmilijih. Ova tragedija je otvorila mnoga pitanja o bezbednosti u javnim objektima, kao i o odgovornosti vlasti da obezbede adekvatne uslove za zaštitu građana. U svetlu ovih događaja, mnogi su pozvali na hitne reforme u zakonodavstvu i unapređenje sigurnosnih standarda kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
Pored zahteva za pravdom, učesnici protesta su tražili i bolju podršku za povređene, koji se suočavaju s posljedicama ovog strašnog incidenta. Njihova borba za pravdu i bolji sistem zdravstvene zaštite postaje sve glasnija, a mnogi smatraju da je potrebno da država preuzme odgovornost za ono što se dogodilo i da pruži podršku porodicama žrtava.
Na kraju, „Marš anđela“ je simbol solidarnosti i zajedništva u teškim vremenima. Dok se zajednica Kočana bori s tugom i gubitkom, ovaj protest predstavlja nadu da će se glasovi onih koji su izgubili svoje voljene čuti, a da će se pravda naposletku ostvariti. Tragedija u diskoteci „Puls“ će ostati urezana u sećanju mnogih, ali će istovremeno poslužiti kao podstrek za promene koje su neophodne kako bi se sprečio ponovni gubitak života u sličnim okolnostima.
