Kada preminuli ostavi imovinu iza sebe, njegovi naslednici se suočavaju sa brojnim pitanjima, među kojima je i mogućnost poreske obaveze. U Srbiji postoji jasno definisan zakon koji propisuje ko je obavezan, a ko nije obavezan da plati porez na nasledstvo. U većini slučajeva, naslednici su dužni da prijave nasleđenu imovinu Poreskoj upravi. Ako prijava nije izvršena tokom ostavinske rasprave, obaveza ostaje i mora se ispuniti samostalno.
Poreska uprava zatim donosi rešenje kojim se utvrđuje visina poreza. Prema važećem Zakonu o porezima na imovinu, određene grupe naslednika su potpuno oslobođene od plaćanja poreza. U prvi nasledni red spadaju bračni partner, deca i unuci, dok drugi nasledni red čine roditelji, braća, sestre i njihova deca, pod uslovom da su najmanje godinu dana pre smrti živeli u istom domaćinstvu sa preminulim. Takođe, humanitarne i državne organizacije su oslobođene od poreza.
Važno je napomenuti da oslobađanje u drugom naslednom redu ne važi automatski i da je potrebno dokazati zajedničko domaćinstvo. Naslednici koji se nalaze u drugom naslednom redu, ako ne ispunjavaju uslove zajedničkog domaćinstva, kao i dalji rođaci, prijatelji i osobe koje nisu u krvnom srodstvu, obavezni su da plate porez na nasledstvo. Porez plaćaju i pravna lica, kao što su firme koje naslede imovinu testamentom.
Visina poreza na nasledstvo varira. Za fizička lica iz drugog naslednog reda, porez iznosi 1,5% od tržišne vrednosti imovine, dok za ostale fizičke i pravne osobe iznosi 2,5% ili više, u zavisnosti od vrednosti imovine i statusa naslednika. Tržišnu vrednost utvrđuje Poreska uprava, a ne prema ličnoj proceni naslednika.
Na primer, ako neko nasledi stan vredan 100.000 evra, deca, unuci ili bračni partner neće platiti ništa. S druge strane, ako naslede roditelji, braća ili sestre koji nisu živeli s preminulim, plaćaju 1.500 evra (1,5%). Ukoliko imovinu nasledi neko ko nije u srodstvu, iznos poreza iznosi 2.500 evra (2,5%).
Nakon pravosnažnog rešenja o nasleđu, Poreska uprava donosi rešenje o porezu. Rok za prijavu imovine Poreskoj upravi je 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasledstvu, osim ako je postupak već automatski sproveden preko suda.
Mnogi se pitaju može li se zakonito izbeći plaćanje poreza. Odgovor je da, ukoliko ste naslednik iz prvog reda ili ispunjavate uslove iz drugog reda (zajednički život s preminulim najmanje godinu dana), možete biti oslobođeni od poreza. Potrebno je da to dokumentujete, na primer, izvodom iz matične knjige ili prijavom prebivališta.
Zakon o porezu na nasledstvo u Srbiji ne mora da predstavlja dodatni trošak za sve. Naslednici prvog reda ili oni iz drugog reda, koji ispunjavaju uslove, mogu biti potpuno oslobođeni od poreza. Za sve ostale, iznos poreza zavisi od tržišne vrednosti imovine i statusa naslednika.
U zaključku, poreska obaveza na nasledstvo u Srbiji je regulisana zakonom i zavisi od odnosa naslednika prema preminulom. Oslobađanje od poreza je moguće za određene kategorije, ali je važno da naslednici budu svesni svojih obaveza i prava kako bi izbegli eventualne nesporazume i dodatne troškove.
