Problemi u stambenim zgradama često su rezultat pogrešnog razumevanja obaveza upravnika i stanara. Profesionalni upravnik ima zadaću da koordinira održavanje i administraciju zgrade, ali mnoge odluke zavise od skupštine stanara i zakonskih pravila koja uređuju funkcionisanje stambenih zajednica.
Kada dođe do pucanja cevi u zgradi, važno je znati ko snosi odgovornost za nastalu štetu. U slučaju da je reč o vertikalnoj instalaciji, troškove sanacije snosi stambena zajednica. Međutim, ako dođe do oštećenja zbog pucanja horizontalne instalacije u stanu, odgovornost snosi vlasnik tog stana. Ključna stvar u ovakvim situacijama je da se šteta prijavi odmah, jer svako odlaganje može dodatno povećati troškove popravke.
Zimi, mnogi stanari misle da je upravnik zadužen za čišćenje snega ispred zgrade. Ova pretpostavka nije tačna, jer upravnik nije izvršilac fizičkih poslova, već organizator odluka koje donosi skupština stanara. O načinu čišćenja snega odlučuje skupština, a upravnik implementira te odluke.
Finansijska stabilnost zgrade često je problem, a mnoge zgrade ulaze u minus zbog nerealnog planiranja troškova. Ako se za održavanje izdvaja minimalan iznos, verovatno je da će zgrada akumulirati dug, koji će kasnije biti pokriven vanrednim uplatama. Stručnjaci upozoravaju da zgrade teško mogu funkcionisati ako se izdvaja samo oko 500 dinara mesečno po stanu, jer održavanje zahteva redovne intervencije i nepredviđene troškove.
Upravnik zgrade nema nadležnost za očuvanje javnog reda. On može upozoriti na kršenje kućnog reda ili proslediti prijavu nadležnim službama, ali nema ovlašćenje da kažnjava stanare zbog buke ili drugih prekršaja. Ovo je važno za razumevanje granica njegovih ovlašćenja i obaveza.
Profesionalni upravnik deluje kao zakonski zastupnik stambene zajednice, ali ne može samostalno zaključivati ugovore ili pokretati radove bez odluke skupštine stanara, osim u hitnim slučajevima. Ove procedure su ključne za pravilno funkcionisanje zgrade i efikasno upravljanje troškovima.
Bezbednost liftova je još jedan važan aspekt u stambenim zgradama. Ukoliko primetite neobične zvuke, trzanje tokom vožnje, naglo zaustavljanje ili zaglavljivanje vrata, lift se ne sme koristiti, a kvar treba odmah prijaviti servisu. Održavanje liftova je ključno za sigurnost svih stanara.
Pitanje koliko novca treba izdvajati za održavanje zgrade je kompleksno. Ne postoji jedinstven iznos, ali stručnjaci naglašavaju da minimalna izdvajanja ne mogu pokriti stvarne troškove. Održavanje obuhvata hitne intervencije, redovne servise i nepredviđene troškove, pa ako se plaća samo minimum, dug je samo pitanje vremena.
Jedna od velikih zabluda u stambenim zgradama je i poštanski sandučić. On se ne smatra zajedničkom imovinom, već privatnom imovinom stanara. To znači da stanar ima pravo da ga zameni po svom trošku, bez potrebe za odobrenjem drugih, a niko nema pravo da ga otvara ili menja bez saglasnosti vlasnika.
Prema propisima o zaštiti podataka, spiskovi stanara u zajedničkim prostorijama zgrade ne bi trebali javno istupati imena i prezimena. Dovoljno je istaknuti samo broj stana ili druge podatke koji ne ugrožavaju privatnost stanara.
Na kraju, profesionalni upravnik ima ulogu organizatora i zastupnika stambene zajednice, ali ključne odluke i finansijske obaveze leže na stanarima. Funkcionisanje zgrade zavisi od dobre komunikacije, planiranja troškova i poštovanja zakonskih procedura. Upravnik igra bitnu ulogu, ali uspeh stambene zajednice zavisi od saradnje svih stanara i njihova aktivnog učešća u donošenju važnih odluka.
