U Srbiji je oko 13,3 odsto, odnosno 171.156 starosnih i invalidskih penzionera, steklo pravo na penziju na osnovu beneficiranog radnog staža. Ovi podaci uključuju sve kategorije penzionera i predstavljaju značajan deo populacije koja uživa određene privilegije u postizanju prava na penziju.
Najveći deo ovih penzionera čine profesionalni vojni lica, gde skoro 98,5 odsto, odnosno oko 20.252 pripadnika, uživa beneficije. Statistički podaci Fonda PIO pokazuju da je ovaj trend konstantan, s tim da je u prošlosti broj penzionera sa beneficiranim radnim stažem varirao, sa padom na oko 11 odsto i vrhunskim brojem od 14 procenata 2012. godine. U kontrastu, postotak samostalnih delatnosti je znatno niži, oko 6,2 procenata, dok je kod poljoprivrednika taj broj još manji, svega 1,3 odsto.
Interesantno je napomenuti da poljoprivrednih penzionera ima najmanje, a njihov postotak je nekada bio ispod jedan odsto. Kada se govori o beneficiranom radnom stažu, obično se misli na one koji idu u penziju pre vremena, jer im se radno vreme računa kao 14, 16 ili 18 meseci, zavisno od vrste posla. Pravo na beneficiju imaju svi koji su se bavili posebno teškim, opasnim ili po zdravlje štetnim poslovima.
U ovu kategoriju spadaju i poslovi čije obavljanje zavisi od godine života, kao i oni koji uzrokuju značajan pad fizioloških funkcija, što može onemogućiti rad. Na primer, mnogi radnici odlaze u penziju sa samo 50 godina. Pored vojnika, pravo na beneficiju imaju i pripadnici bezbednosnih agencija, kao i zaposleni u pravosudnim organima.
Zakon propisuje 36 različitih zanimanja, među kojima su rudari, čiji se staž računa u zavisnosti od vrste eksploatacije. Kopači i pomoćnici kopača, na primer, imaju pravo na 18 meseci za svaku godinu rada. Vatrogasci, radnici u vodovodu, kao i oni koji rade na teškim poslovima u gradskim toplanama, imaju pravo na 14 meseci za godinu rada, dok dimničari i pogrebnici ostvaruju 15 meseci.
Čak i medicinski radnici, poput radiologa i lekara Hitne pomoći, imaju pravo na uvećanje staža, koji se računa kao 15 meseci za svaku odrađenu godinu. U umetničkim profesijama, kao što su balerine i operni pevači, godina se takođe računa uvećano, dok piloti i nastavnici letenja mogu računati 18 meseci, pod uslovom da su imali određeni broj letova godišnje.
Važno je spomenuti da se prilikom određivanja prava na penziju računa samo staž osiguranja, dok posebni staž utiče na visinu penzije. Osiguranici koji imaju telesna oštećenja od najmanje 70 odsto, vojni invalidi ili civilni invalidi rata, takođe imaju pravo na uvećani staž.
Za žene koje su rodile treće dete, ovaj staž se računa kao dve godine, a od 1. januara 2032. godine, ženama će se uračunavati šest meseci za jedno dete i godinu dana za dvoje dece. Ova pravila pokazuju kako se zakonodavstvo prilagođava potrebama društva i kako se beneficije penzionerima razvijaju kroz vreme.
S obzirom na sve ove podatke, može se zaključiti da beneficirani radni staž ima značajan uticaj na penzijske prava i životni standard mnogih građana Srbije, posebno onih koji su se bavili teškim ili opasnim poslovima. Ove informacije su važne za razumevanje penzionog sistema u zemlji i njegovih implikacija za budućnost penzionera.
