Pred ratarima u Srbiji je ključni posao u ovom periodu godine – prolećna setva. Dok je šećerna repa već posejana na većini parcela, stručnjaci preporučuju da se sa setvom kukuruza i soje ne žuri, već da se sačeka da se zemljište zagreje. Goran Bekavac, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ističe da je važno da se setveni sloj zemljišta zagreje pre nego što se započne sa setvom.
Do sada su ratari zatvorili zimsku brazdu kako bi poravnali površine i smanjili gubitak vlage usled isparavanja. Pre nego što počnu sa setvom, primenjuju azotna đubriva. Bekavac objašnjava da je u jesen dodato oko 30-40% azota, a sada se dodaje preostali deo. Fosfor i kalijum su već primenjeni u jesen.
Stručnjaci upozoravaju na to da se sa setvom kukuruza ne treba žuriti jer je zemljište još uvek hladno. Temperatura u setvenom sloju zemljišta, na dubini od pet do sedam centimetara, treba da bude između 10 i 12 stepeni. Bekavac naglašava da ako se seme sadi u hladno tlo, neće moći da proklija dok se ne steknu povoljniji uslovi, što može dovesti do loših rezultata.
Takođe, preporučuje se da se u predsetvenoj pripremi ne koriste teška oruđa poput tanjirača, jer to može dodatno isušiti površinski sloj zemljišta. Umesto toga, treba koristiti laganija oruđa koja omogućavaju pripremu setvenog sloja na pravoj dubini.
Ove godine se očekuje da će površine pod kukuruzom biti manje nego prethodnih godina. Proizvođači često impulsivno reaguju na promene na tržištu. Mnogi su se prošle godine susreli sa slabim prinosima kukuruza, pa ove godine smanjuju površine pod ovom kulturom i okreću se pšenici. Bekavac naglašava da je suština ratarske proizvodnje dobro planiranje.
Prolećna setva će biti nešto skuplja nego prethodnih godina, a ratari se suočavaju sa finansijskim izazovima. Poljoprivrednik Tomislav Bačić, koji obrađuje oko 550 hektara, potvrđuje da će smanjiti površine pod kukuruzom. U njegovoj oblasti, poslednjih godina je vladala suša, što je dovelo do slabih prinosa.
Bačić objašnjava da je pre imao 80% površina pod kukuruzom, a da sada zbog klimatskih promena prelazi na uljarice, kao što je suncokret. Kako bi se adaptirali na klimatske promene, neki proizvođači investiraju u sisteme za navodnjavanje, ali pre toga je potrebno izvršiti komasaciju zemljišta, kako bi se olakšala obrada.
Jedna od važnih dilema uoči setve je gustina sejanja, koja zavisi od količine zimske vlage i rasporeda azota u zemljištu. Zorica Rajčić iz PSS Zrenjanin naglašava značaj analize zemljišta kako bi se odredila tačna količina semena koja će se posejati. Rezultati analiza često pokazuju neujednačenost, pa je važno prilagoditi gustinu setve u zavisnosti od uslova.
Borba protiv korova takođe predstavlja izazov, posebno u sušnim uslovima. Rajčić preporučuje korišćenje različitih grupa zrenja kako bi se smanjila konkurencija između korova i gajenih biljaka.
Ratarima se nadaju da će kiša koja je konačno počela da pada poboljšati stanje vlage u zemljištu pre setve. U srednjem Banatu, setva šećerne repe je završena, ali ova kultura zauzima sve manje površine. Ove godine je posejana na oko hiljadu hektara. Ratarima preostaje da se prilagode novim uslovima i da donesu prave odluke kako bi osigurali uspešnu sezonu.
