Kiša koja je u poslednjim danima pala u Srbiji donela je određeno olakšanje za poljoprivredu, ali stručnjaci upozoravaju da su te padavine došle prekasno za veliki broj parcela. Goran Bekavac iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da kukuruzu, koji je najzastupljenija kultura u zemlji, treba između 130 i 140 milimetara kiše za optimalan rast, a količine koje su zabeležene, posebno u Novom Sadu, gde je palo samo 22 mm, daleko su od potrebnih.
Prema rečima Bekavca, na mestima gde je kukuruz očuvao zelenu masu, padavine će mu pomoći da nastavi proces fotosinteze. Ipak, situacija je teška jer su mnoge biljke zakržljale i nisu formirale klip, što znači da će im dodatna kiša biti već beskorisna. Najgora situacija se beleži u Banatu, gde poljoprivrednici već uništavaju useve, procenjujući da roda neće biti, a ni kvalitetne stočne hrane.
Kukuruz nije jedina kultura koja je pogođena sušom. Pored Banata, pogođena su i područja Srema, kao i jug i istok Srbije, uključujući Zaječar, Negotin, Leskovac i Vranje. U ovim regionima ozbiljna proizvodnja kukuruza ove godine praktično može biti otpisana, što će izazvati dodatne probleme za domaće poljoprivrednike.
Prosečna ulaganja u kukuruz iznose oko 1.000 evra po hektaru, a sa trenutnom situacijom, finansijski gubici su značajni. Iako cena kukuruza raste, stručnjaci smatraju da ta cena neće dostići nivo koji bi pokrio štetu koju su poljoprivrednici pretrpeli zbog suše.
Zbog katastrofalne situacije koja vlada, sve više se razmatra mogućnost proglašenja elementarne nepogode. Bekavac naglašava da ovakvo stanje nije zabeležio u svojoj 35-godišnjoj karijeri, što dodatno ukazuje na ozbiljnost trenutne situacije.
U svetlu ovih događaja, poljoprivrednici su zabrinuti za svoju budućnost i mogućnosti oporavka. Mnogi od njih se suočavaju sa neizvesnošću, dok se pripremaju za sezonu berbe koja bi mogla biti daleko ispod očekivanja. Naime, nedostatak kiše u ključnim mesecima rasta mogao bi značajno uticati na prinos i kvalitet useva, što će se odraziti i na ekonomiju lokalnih zajednica.
S obzirom na sve veće probleme u poljoprivredi, poljoprivrednici se nadaju da će vlada preduzeti odgovarajuće mere kako bi im pomogla. Jedna od mogućnosti je uvođenje subvencija za ugrožene proizvođače, što bi moglo pomoći u ublažavanju finansijskih gubitaka. Takođe, poljoprivrednici pozivaju na jaču podršku u smislu istraživanja i razvoja otpornijih sorti biljaka koje bi mogle bolje podneti sušne uslove.
U međuvremenu, važno je da poljoprivrednici nastave pratiti vremenske prilike i prilagode svoje planove u skladu sa trenutnim stanjem. Budućnost poljoprivrede u Srbiji zavisi od mnogih faktora, uključujući klimatske promene, koje postaju sve značajnije i zahtevaju prilagođavanje kako bi se osigurala održivost proizvodnje.
Za poljoprivrednike, trenutna situacija je alarmantna, a padavine koje su se desile u ovom periodu su samo kap u moru problema s kojima se suočavaju. Bez adekvatne kiše u ključnim periodima, mnogi će se suočiti s teškim posledicama, a njihova sposobnost da prežive u sve kompetitivnijem okruženju biće ozbiljno dovedena u pitanje. Na kraju, kako se situacija bude razvijala, važno je da svi akteri, od vlade do poljoprivrednika, rade zajedno na pronalaženju rešenja koja će obezbediti stabilnost u ovoj ključnoj industriji.
