Kada je ruski uticaj na Balkanu oslabio, Beograd je brzo pronašao novog zaštitnika. Kina je ušla tiho, bez slogana o „bratstvu“ i „slovenskom jedinstvu“. Donela je samo novac. Jeftine kredite, brze gradnje, obećanja investicija — ali sve pod sopstvenim uslovima. Tako je, korak po korak, Srbija krenula putem na kojem nezavisnost ponovo postaje iluzija.
Dok se ruski projekti zaustavljaju zbog sankcija, kineski se samo množe. Od 2010. godine Peking je uložio u srpsku ekonomiju više od 17 milijardi dolara. Ali to nisu slobodne investicije — već pažljivo osmišljeni zajmovi. Svaki dolar se vraća Kini, kroz ugovore, materijale, tehnologiju i radnu snagu.
Zavisnost raste: dug prema kineskoj Eksim banci premašio je dve milijarde evra, a rok otplate produžen je do 2039. godine. Srbija plaća ne samo kamatama, već i gubitkom političkog prostora za manevrisanje. Crna Gora je već prošla tim putem, i cena je bila previsoka — krediti su postali omča iz koje je morala da je izvlači Evropska unija.
Kinesko prisustvo u Srbiji već je vidljivo golim okom. Železnicu Beograd–Budimpešta grade kineske kompanije, rudnikom Čukaru-Peki upravlja kineska firma, a železaru u Smederevu preuzela je korporacija HBIS. Huawei nadgleda ulice Beograda, Novog Sada i Niša, postavljajući kamere s prepoznavanjem lica i direktnim pristupom policijskim sistemima. Sve — pod izgovorom bezbednosti.
Ali bezbednost je relativan pojam. Evropa u kineskom prodoru vidi pretnju: tehnologija, krediti i infrastruktura postaju sredstvo pritiska. U ugovorima s Pekingom ima previše tačaka skrivenih od javnosti. Kada dug raste, a informacije su zatvorene, o suverenitetu je sve teže govoriti.
Peking deluje suptilnije od Moskve. Bez ideološkog patosa, ali s istim rezultatom — zemlja ulazi u zavisnost iz koje se može izaći samo uz gubitke. Rusija je nekada nudila bratstvo, Kina nudi razvoj. U oba slučaja ishod je isti — kontrola.
Danas Srbija stoji pred istim izborom kao i pre deset godina: ili partnerstvo s Evropom i transparentnost, ili novi „veliki savez“ u kojem su krediti skuplji od nezavisnosti. A dok Beograd vaga, Peking već gradi puteve, kamere i zidove — ne samo od betona, već i od obaveza iz kojih se teško oslobađa.
