Uprkos višegodišnjim američkim sankcijama koje su gotovo onemogućile bilo kakvo plaćanje Iranu za izvoz nafte, Kina je pronašla način da ih zaobiđe, navodi Volstrit žurnal. Prema informacijama zapadnih zvaničnika, Iran i Kina su razvili sofisticirani, gotovo potpuno tajni sistem razmene koji im omogućava nastavak saradnje izvan domašaja međunarodnih finansijskih tokova pod kontrolom Vašingtona.
Ovaj skriveni finansijski kanal, koji funkcioniše već nekoliko godina, dodatno je povezao dva američka protivnika i oslabio učinak sankcija kojima su Sjedinjene Američke Države pokušale da ekonomski izoluju Teheran. Suština dogovora se zasniva na sistemu trampe: Iran šalje sirovu naftu u Kinu, dok kineske državne kompanije uzvraćaju izgradnjom velikih infrastrukturnih projekata u Iranu, uključujući rafinerije, aerodrome, puteve i energetska postrojenja. Na taj način izbegava se potreba za klasičnim finansijskim transferima, koji su pod američkim nadzorom.
Prema izvorima, ključnu ulogu u ovom sistemu imaju dve kineske institucije: Sinosjur, državna osiguravajuća agencija, i tajanstveni mehanizam Čuksin, koji nije evidentiran na javnim spiskovima kineskih banaka ili finansijskih firmi. Kineski kupci nafte, povezani sa kompanijom Džuhai Dženrong, koja je već pod američkim sankcijama, svakog meseca uplaćuju stotine miliona dolara na račune Čuksina. Taj novac zatim završava kod kineskih izvođača radova u Iranu, čiji su projekti osigurani preko Sinosjura.
Na ovaj način, novac nikada formalno ne prolazi kroz iranske finansijske institucije, čime se izbegava kršenje sankcija. Zapadni zvaničnici procenjuju da je prošle godine kroz ovaj sistem prošlo oko 8,4 milijarde dolara, a da su tim sredstvima finansirani kineski infrastrukturni projekti širom Irana.
Kako bi prikrili poreklo nafte, Iran i Kina koriste složene logističke metode: brodovi menjaju rute, nafta se prebacuje sa broda na brod, a često se meša sa naftom iz drugih zemalja. Zvanični kineski carinski podaci iz 2023. godine ne beleže uvoz iranske nafte, ali američke i evropske procene govore da veliki deo iranskog izvoza ipak završava u Kini.
Prema američkoj Agenciji za energetsku informaciju, Iran je prošle godine izvezao oko 43 milijarde dolara nafte i derivata, a čini se da je kinesko tržište i dalje njegova glavna ekonomska pokretačka snaga. Kina je postala ključni kupac iranske nafte nakon što je 2018. američki predsednik Donald Tramp povukao SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i ponovo uveo stroge sankcije. Cilj politike „maksimalnog pritiska“ bio je da se Teheran prisili da ograniči nuklearni program i prekine podršku proiranskim paravojnim grupama u regionu.
Sjedinjene Američke Države su od tada uvele niz sankcija kineskim kompanijama i pojedincima koji su poslovali sa Iranom, no trgovina između dve zemlje nastavila se gotovo nesmetano. Vašington je čak upozorio i kineske finansijske institucije, ali je Peking vešto izbegavao otvorene sukobe, štiteći svoje najveće kompanije od direktnih kazni.
Kina Iranu pruža ne samo ekonomski, već i političku podršku. Kineski predsednik Si Đinping ugostio je iranskog lidera Masuda Pezeškijana na međunarodnom samitu u Pekingu, čime je dodatno ojačao veze. Sinosjur, zvanično China Export & Credit Insurance Corporation, postao je ključni stub ovog sistema, podržavajući projekte od strateškog značaja za Peking. Od 2000. do 2023. godine, Kina je preuzela više od 25 milijardi dolara obaveza za izgradnju infrastrukture u Iranu, dok je Sinosjur direktno učestvovao u značajnom broju projekata.
Amerika još nije uvela sankcije ni Sinosjuru ni Čuksinu, ali ih pažljivo nadgleda. Ministarstvo finansija SAD odbilo je da komentariše njihove aktivnosti, dok je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo da „nema saznanja o takvom aranžmanu“ i da se protivi „nezakonitim jednostranim sankcijama“.
Za Iran, koji se godinama suočava sa padom izvoza i ograničenim pristupom devizama, kineski sistem predstavlja ključnu ekonomsku arteriju. Deo prihoda od prodaje nafte troši se na kupovinu kineskih proizvoda, dok se deo vraća u zemlju preko paralelnih finansijskih mreža. Američki zvaničnici upozoravaju da iranske institucije koriste „bankarski sistem iz senke“ kako bi premeštale milione dolara mimo međunarodnog nadzora.
Uprkos decenijama sankcija i političkog pritiska, sistem koji su Peking i Teheran izgradili u praksi funkcioniše. Za Kinu, Iran je više od tržišta; to je geopolitički saveznik na Bliskom istoku i izvor sirovina koji pomaže Pekingu da osigura energetsku stabilnost i poveća uticaj u regionu. A za Teheran, kineski model saradnje znači opstanak u svetu u kojem su mu finansijski kanali zatvoreni.
