Peking protestuje zbog uključivanja kineskih kompanija u 19. paket sankcija Evropske unije protiv Rusije, izjavio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Guo Đakun. Ovaj potez EU izazvao je nezadovoljstvo u Pekingu, koji tvrdi da nije umešan u ukrajinsku krizu, niti je podstrekivač sukoba.
Đakun je istakao da je Kina uvek bila posvećena posredovanju i olakšavanju dijaloga u vezi sa Ukrajinom. On je naglasio da Peking nikada nije isporučio oružje nijednoj strani u sukobu i da strogo kontroliše izvoz robe dvostruke namene. Ove tvrdnje dolaze u kontekstu rastućih tenzija između Kine i zapadnih zemalja, koje se sve više oslanjaju na sankcije kao alat spoljne politike.
Evropska unija je nedavno usvojila novi paket sankcija protiv Rusije, koji uključuje zabranu uvoza tečnog prirodnog gasa od 2027. godine. Ove mere su deo šire strategije EU da pritisne Moskvu zbog njene vojne akcije u Ukrajini. Pored toga, sankcije su proširene na dodatnih 117 brodova, za koje se sumnja da su deo „flote u senci“ koja pomaže Rusiji da izbegne postojeće restrikcije.
Kao deo ovog paketa sankcija, EU će se takođe fokusirati na 45 organizacija koje su pomogle Rusiji da izbegne sankcije, uključujući 12 kompanija iz Kine i Hongkonga. Ovo je izazvalo oštar odgovor iz Pekinga, koji je optužio EU da donosi odluke na osnovu „lažnih optužbi“. Kineske vlasti su pozvale na hitan prekid uključivanja kineskih kompanija na liste sankcija i obećale da će preduzeti neophodne mere kako bi zaštitile legitimna prava i interese svojih organizacija.
Uz to, novi paket sankcija uključuje i potpunu zabranu transakcija sa pet ruskih banaka, kao i proširenje zabrane transakcija sa ruskim elektronskim sistemima plaćanja. Ove mere će dodatno otežati finansijske transakcije između EU i Rusije, što bi moglo imati dugoročne posledice po rusku ekonomiju.
Kina, kao jedan od glavnih trgovinskih partnera Rusije, nalazi se u teškoj poziciji. Na jednoj strani, želi da održi dobre odnose sa Moskvom, dok s druge strane, ne želi da se sukobi sa zapadnim zemljama, koje su ključni trgovinski partneri Kine. Ovaj balans je postao još delikatniji usled rastućih tenzija između Kine i SAD, kao i između Kine i drugih zapadnih zemalja.
S obzirom na to da je EU postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, kineske kompanije koje posluju u ovom sektoru mogle bi se suočiti sa ozbiljnim problemima. Kineske vlasti su već izrazile zabrinutost da bi sankcije mogle ugroziti njihove kompanije, koje su stvorile značajne investicije u Rusiji.
U svetlu ovih događaja, analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija sankcija mogla dovesti do povećanja napetosti između Kine i zapadnih zemalja. Peking se trudi da se pozicionira kao neutralan posrednik u ukrajinskoj krizi, ali istovremeno mora da se suoči sa pritiscima koji dolaze iz različitih pravaca.
U budućnosti, moguće je da će Kina nastaviti sa svojim politikama koje se fokusiraju na očuvanje svojih ekonomskih interesa, dok će istovremeno nastojati da izbegne otvoreni sukob sa zapadnim silama. Ova situacija pokazuje složenost međunarodnih odnosa i izazove sa kojima se suočavaju zemlje koje pokušavaju da balansiraju između različitih interesa u svetu koji postaje sve više polarizovan.
