Sporazum između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina o izvozu ruskog dizela na svetsko tržište izazvao je brojne kritike u Ukrajini. Ovaj dogovor je došao u vreme kada Bela kuća pokušava da smanji cene goriva uoči predstojećih izbora, dok Kijev strahuje da bi mogao postati kolateralna žrtva unutrašnje politike Sjedinjenih Američkih Država.
Prema informacijama američkog portala Axios, ukrajinsko rukovodstvo sporazum tumači kao odgovor na njegovu odluku da ne obustavi napade na ruske rafinerije. Tramp je dodatno pojačao tenzije izjavom da je za Ukrajinu „vreme da dobije novog vođu koji bi mogao da postigne dogovor“, što je otvorilo nova pitanja o američkoj podršci trenutnom ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.
Objava sporazuma dogodila se u trenutku kada su se u Majamiju održavali razgovori između ukrajinskih, američkih i evropskih predstavnika. Zelenski nije krio svoje nezadovoljstvo i izjavio je da se njegov tim koristi kao „paravan“, nazivajući Trampovu odluku „slabom odlukom jakih partnera“.
Ovo nije prvi put da dolazi do sukoba između ukrajinskog rukovodstva i Trampove administracije. Tokom februara 2025. godine, došlo je do otvorenog verbalnog sukoba u Ovalnom kabinetu, kada je Tramp rekao Zelenskom da „trenutno nema karte u rukama“. Nakon tog sastanka, došlo je do privremenog prekida isporuka oružja i obaveštajnih informacija između dve zemlje. Prema izvorima, američki specijalni izaslanici su tokom pregovora u Majamiju ponovo pominjali mogućnost obustave obaveštajne saradnje zbog ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu, što su američki zvaničnici kasnije demantovali.
Mihajlo Hončar iz ukrajinskog Centra za globalne studije „Strategija XXI“ smatra da trenutna situacija podseća na prošlogodišnji sukob u Beloj kući, ali ne vidi osnovu za paniku. „Prošle godine su postojale pretnje prekidom razmene obaveštajnih podataka i kašnjenja u isporuci oružja. Amerikanci su shvatili da takva politika šteti i njihovim interesima, pa su saradnju obnovili“, dodaje Hončar.
Većina analitičara smatra da su pojačani Trampovi napadi na Ukrajinu povezani sa nadolazećim izborima za Kongres 3. novembra, na kojima se bira ceo saziv Predstavničkog doma i trećina Senata. Visoke cene goriva postale su centralna tema kampanje, a Ivan Us iz Nacionalnog instituta za strateške studije u Kijevu ističe da republikancima preti ozbiljan politički udar zbog cena energenata. „Tramp želi po svaku cenu da skrene pažnju sa visokih cena koje su povezane sa njegovim ratom protiv Irana i problemima u Ormuskom moreuzu“, dodaje Us.
Mihajlo Hončar veruje da sporazum koristi prvenstveno Moskvi. „Cela priča sa dizelom izgleda kao prikrivena Putinova molba Trampu da izvrši dodatni pritisak na Ukrajinu“, ističe analitičar. Takođe, postoji i mogućnost da investitori povezani sa Trampovim okruženjem pokažu interes za kupovinu inostrane imovine ruskog energetskog koncerna Lukoil.
Oleksandr Krajiv iz analitičkog centra Ukrajinska prizma upozorava Kijev da izbegava emotivne reakcije. „Zatvaranje vrata iz uvređenosti neće nam pomoći. U tom slučaju, vojna pomoć i obaveštajna saradnja došle bi u pitanje, a to sebi ne možemo priuštiti“, smatra Krajiv. Preporučuje da Ukrajina zajedno sa Nemačkom, Danskom, Velikom Britanijom i Francuskom radi na tome da isporuke ruskog dizela postanu politički i logistički neizvodljive.
Us takođe savetuje da se Trampove izjave ne tumače previše dramatično, naglašavajući da je važno šta se u stvarnosti dešava. Moguće je da Trampova odluka završi pred sudom, s obzirom na to da je republikanski senator Tom Tiliš rekao da bi predsednik mogao kršiti zakon iz 2022. koji zabranjuje uvoz ruske nafte.
Svi sagovornici se slažu da bi Kijev trebao da izdrži pritisak barem do završetka izbora u SAD. Tramp bi nakon izbora mogao da ublaži svoj pristup, a neki republikanci već izražavaju protivljenje sporazumu sa Rusijom. Prema mišljenju analitičara, američki pritisak može imati i neželjene posledice za Vašington, dovodeći do dodatnog približavanja Ukrajine evropskim saveznicima.
U trenutnoj krizi, mnogi u Kijevu vide ozbiljan izazov, ali ne i prelomni trenutak koji bi mogao promeniti tok rata ili odnose sa Zapadom.
