U nedavnom intervjuu povodom svog novog filma „Rumours“, poznata glumica Kejt Blanšet otvoreno je govorila o izazovima sa kojima se susreće tokom rada na filmskim projektima. Ova talentovana umetnica, koja je ostavila snažan trag u svetu filma, istakla je kako se često oseća emotivno vezano za likove koje tumači, ali i kako taj proces može biti prilično bolan.
Blanšet je opisala kako poslednji dan snimanja često donosi osećaj gubitka, jer tek tada, kada se radnja zaključi, ona u potpunosti shvati svog lika. „Čudna je to stvar sa filmom. Poslednjeg dana snimanja često me obuzme žal jer tek tada napokon osećam da sam shvatila lika kojeg igram. Tek tad lik postane stvaran. I onda ga moram zauvek pustiti,“ izjavila je ona. Ova izjava odražava duboku emocionalnu povezanost koju glumci često razvijaju sa svojim ulogama.
Kada upoređuje rad u pozorištu i filmu, Blanšet naglašava ključne razlike. U pozorištu, likovi se razvijaju i menjaju sa svakim izvođenjem, pružajući glumcima priliku da istražuju različite nijanse svojih uloga. „U pozorištu svake večeri dobiješ novu šansu. Popraviš što nije bilo dobro veče pre, istražiš drugačiju nijansu, dodaš nešto novo. Kod filma, kad kamera prestane snimati – to je to. Nema ponavljanja. I zato nastaje ta čudna praznina,“ objašnjava Blanšet.
Ona se takođe osvrnula na emocionalnu težinu uloga koje igra, čak i kada su one manje simpatične, poput njene uloge maćehe u „Pepeljugi“. „Čak i takve uloge donose radost. I onda ih moraš samo pustiti. To je kao da ti neko iščupa komadić nečega što si dugo gradio,“ dodala je.
Osim emotivne povezanosti sa likovima, Blanšet je istakla i timski duh koji se razvija među članovima filmske ekipe. „To je ono najlepše – svi ste tamo da ispričate istu priču. Nastane prava mala zajednica,“ rekla je ona. Ova zajednica, prema njenim rečima, može stvoriti snažnu podršku tokom snimanja, ali i doprineti boljem razumevanju likova koje igraju.
Ipak, Blanšet je napomenula kako su uslovi snimanja filma često brzi i dinamični, što može otežati razvoj emocionalne veze sa likovima. „Međutim, za razliku od pozorišta, gde često mesecima sarađuješ s istom ekipom i gradiš odnos i s publikom, film se često snima ubrzanim tempom, na različitim lokacijama, i emocionalna veza prema liku stigne se razviti, ali prekasno,“ ističe ona.
Na kraju, ona zaključuje da nijedna forma glume nije superiorna drugoj, ali priznaje da joj pozorište pruža veću emocionalnu fleksibilnost. „Na sceni živiš s likom. Na filmu ga uhvatiš – i pustiš. I to zna boleti,“ rekla je Blanšet. Ipak, ljubav prema glumi, kako tvrdi, prevazilazi sve tehničke razlike između filma i pozorišta. „Na kraju i film i pozorište ti dopuštaju da istražiš ljudsku prirodu. A to je ono što me uvek iznova vraća,“ zaključila je ona.
Kao jedna od najpriznatijih glumica današnjice, Kejt Blanšet nastavlja da inspiriše publiku i kolege svojom posvećenošću umetnosti, istovremeno se suočavajući sa izazovima koje donosi njena profesija. Njene reči i iskustva podsećaju nas na kompleksnost i dubinu glumačkog stvaralaštva, kao i na emocionalne borbe koje se odvijaju iza scene.
