Gradonačelnik Banjaluke, Draško Stanivuković, suočio se sa neobičnom situacijom na granici između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde je zaustavljen od strane graničnih policijskih službenika. Tokom provere, Stanivuković je platio kaznu od 700 evra zbog narušavanja javnog reda i mira, što je izazvalo pažnju javnosti i medija.
Incident se odigrao na graničnom prelazu Gradiška, gde su hrvatski policajci izvršili detaljan pregled njegovog vozila. Stanivuković je na svom Fejsbuk profilu objavio da je kazna izrečena zbog njegovog govora na Svetosavskoj akademiji u Gračacu, gde je spominjao Republiku Srpsku Krajinu. U ovom govoru, on je naglasio važnost sećanja na Republiku Srpsku Krajinu i događaje poput Oluje, što je dovelo do reakcije hrvatskih vlasti.
Prema izveštajima medija, Stanivuković je izjavio da „ne treba zaboraviti Republiku Srpsku Krajinu i Oluju“ i da „ova zemlja pripada nama“. Ove reči su izazvale kontroverzu, a hrvatske vlasti su reagovale kaznom. U svom obraćanju, Stanivuković je istakao da je kaznu platio kao „odgovoran građanin i političar“, naglasivši da poštuje zakone Republike Hrvatske.
Nakon što je platio kaznu, Stanivuković je ukazao na sistemsku praksu hrvatske granične policije, koju smatra neprimerenom. On je istakao da se svaki njegov prelazak granice pretvorio u neugodno iskustvo, jer policija redovno vrši detaljan pregled njegovog vozila i ličnih stvari. Kako je naveo, ovaj tretman se ne odnosi samo na njega, već i na njegove prijatelje i saradnike koji su putovali s njim.
Stanivuković je opisao kako granična policija izdvaja njegovo vozilo pri svakom prelasku granice, pregledajući sve stvari u autu i koferima. On je naglasio da se ovaj postupak događa svaki put kada ulazi ili izlazi iz Hrvatske. Ova situacija dovela je do osećaja maltretiranja, ne samo prema njemu, već i prema njegovim saradnicima.
Pitanje koje se postavlja jeste kakvu poruku ovakvo postupanje šalje, ne samo Stanivukoviću kao političaru, već i svim Srbima koji putuju u Hrvatsku. On je izrazio zabrinutost da takve akcije mogu ostaviti utisak da Srbi nisu dobrodošli u Hrvatskoj, posebno kada izraze svoja stajališta o prošlosti.
Stanivuković je ukazao na to da se postavlja pitanje kako se u Hrvatskoj doživljava Srbin koji iznosi svoje stavove o istorijskim događajima. On veruje da bi ovakve situacije mogle učiniti da se Srbi osećaju nepoželjno, što može imati dugoročne posledice po odnose između zajednica.
Iako je platio kaznu i prihvatio sankcije koje su mu izrečene, Stanivuković je naglasio da će nastaviti da se zalaže za svoja uverenja i da će se truditi da sačuva sećanje na događaje iz prošlosti koji su važni za njegov narod. Ovaj incident može se posmatrati kao još jedan od simptoma napetosti među narodima u regionu, gde istorijski događaji i sećanja i dalje igraju značajnu ulogu u oblikovanju savremenih odnosa.
U zaključku, situacija sa Stanivukovićem ukazuje na složene odnose između Srba i Hrvata, kao i na izazove sa kojima se suočavaju pojedinci kada pokušavaju da izraze svoja uverenja u kontekstu istorijskih trauma. Ovaj događaj može poslužiti kao podstrek za dalju diskusiju o pomirenju, razumevanju i dijalogu među različitim narodima u regionu.
