Nakon što su pojedini fakulteti Univerziteta u Beogradu dobili opomene za isključenje struje zbog dugova, Ministarstvo prosvete najavilo je isplatu druge rate za materijalne troškove do kraja meseca. Iako je novac trebalo da bude uplaćen do 15. septembra, to se nije dogodilo. Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, Aleksandar Jović, objasnio je razloge kašnjenja isplate.
Prema njegovim rečima, prvobitno je bilo planirano da isplate budu izvršene 15. jula, 15. septembra, 15. novembra i 15. decembra. Međutim, tokom sastanka kod predsednika Vlade, predočeno je da će prva rata biti pomerena za 25. jul, što je dovelo do pomeranja i ove isplate. Jović je naglasio da će rata za septembar najverovatnije biti isplaćena u ponedeljak. Takođe, naglasio je da će i isplate sledećih rata morati biti pomerene, jer se bliži kraj godine i postoje ograničenja u korišćenju budžetskih sredstava.
U ovoj isplati planirano je da bude uplaćeno 887 miliona dinara za sve materijalne troškove univerziteta i visokoškolskih ustanova u Srbiji. Prema prethodnom budžetu za 2024. godinu, bilo je predviđeno ukupno 980 miliona dinara, što znači da će sa ovom isplatom nivo sredstava biti otprilike na nivou prošle godine, uz preostale dve rate.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Žaklina Stojanović, ranije je izrazila sumnju da neće biti dovoljno novca kada bude isplaćena rata u septembru. Jović je rekao da je pretpostavka dekanke da će ukupna sredstva na godišnjem nivou možda biti nedovoljna, jer su neki fakulteti već koristili druga sredstva da pokriju stalne troškove. Budžetski sistem ne dozvoljava refundaciju potrošenih sredstava, što dodatno otežava situaciju.
Jović je dodao da su sopstvena sredstva fakulteta deo javnih sredstava. Objasnio je da osnovni uslov za dobijanje budžetskih sredstava za visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija jeste sprovođenje akreditovanih studijskih programa. Većina fakulteta završila je nadoknadu nastave, dok neki još uvek imaju obaveze vezane za praktičnu nastavu. Ispitni rokovi su u toku, a Jović je istakao da će neki studenti imati priliku da polažu ispite na više rokova do kraja oktobra, što može otežati sticanje uslova za upis u narednu godinu.
Nova akademska godina na svim visokoškolskim ustanovama očekuje se da počne najkasnije 3. novembra, dok će deo fakulteta sa nastavom krenuti već 1. oktobra. Pomoćnik ministra govorio je i o broju fakulteta koji nisu uspeli da popune mesta nakon drugog ispitnog roka. Prema javno dostupnim podacima, fakulteti iz tehničko-tehnološke grupe, kao i Prirodno-matematički, nisu popunili broj mesta, a ostalo je više slobodnih mesta nego ranijih godina.
Treći upisni rok će biti organizovan od 1. oktobra i trajaće od sedam do deset dana. Ono što iznenađuje jeste pad zainteresovanosti i broj mesta koja su ostala na fakultetima iz društveno-humanističkih nauka, koji ranije nisu imali slične probleme. Ministarstvo prosvete prati situaciju na fakultetima i analizira kvalitet nastave, kao i raspored ispita, koji se često odvijaju bez pauze između rokova, što studentima ne omogućava da pokažu svoj puni potencijal.
Na osnovu razgovora sa predstavnicima visokoškolskih ustanova, Ministarstvo prosvete će predložiti Vladi da se finansiraju svi studenti koji se rangiraju unutar budžetskih kvota, bez obzira na broj osvojenih bodova, dok će zakonski kriterijumi ostati nepromenjeni. Kvote za budžetska mesta biće na nivou prošlogodišnjih, a fakultetima će biti preporučeno da razmotre prilagođavanje minimalnog broja bodova potrebnog za upis samofinansirajućih studenata, jer taj prag nije zakonski propisan.
Većina visokoškolskih ustanova planira da započne novu akademsku godinu 1. oktobra, a neki fakulteti će krenuti i sredinom oktobra. Očekuje se da će nastava početi uživo u svim univerzitetskim ustanovama, za razliku od prošle godine kada je bio prisutan model online nastave. Jović je zaključio da se nada da će na svim univerzitetima i visokoškolskim ustanovama nastava početi do 3. novembra.
