Zvanična kampanja za opšte izbore u Sloveniji započinje 19. februara, dok će izbori biti održani 22. marta 2024. godine. Ovi izbori su deseti po redu od proglašenja nezavisnosti Slovenije i drugi nakon što je parlament završio svoj pun mandat, posle izbora 2008. godine. U trci za vlast učestvuju različite političke stranke, a glavni akteri su aktuelna koalicija levog centra, koju predvodi Pokret za slobodu, i opozicioni blok predvođen Demokratskom strankom (SDS), na čelu sa bivšim šefom diplomatije Anžejem Logarom.
Na ovim izborima učestvuje ukupno 18 subjekata, ali ne svi sa nezavisnim listama. Među novim učesnicima je i stranka levog centra Renesansa, koju predvodi poslanik Evropskog parlamenta iz redova Zelenih, Vladimir Prebilič. Ove izbore obeležava i konsolidacija manjih stranaka; Nova Slovenija (NSi) se udružila sa vanparlamentarnom Narodnom strankom (SLS) i novom strankom Fokus, koju vodi Marko Lotrič. Takođe, koalicija Levica i vanparlamentarna zelena stranka Vesna učestvuju na zajedničkoj listi.
U ovoj izbornoj trci se nalaze i Pirati, kao i antiestablišmentska stranka Istina, koja prema anketama pokazuje potencijal da prvi put pređe parlamentarni cenzus od četiri odsto. Ostale stranke uključuju Zeleni Slovenije, Stranku generacija, Nacionalnu stranku (SNS), Poverenje, koju predvodi bivši ministar spoljnih poslova Karl Erjavec, kao i Glas penzionera Pavla Rupara, Ništa od ovoga (NOT), i Za zdravo društvo. Ove stranke će se udružiti kao Alternativa za Sloveniju, dok će Koaliciju Ujedinjenih nacija činiti dve nacionalističke stranke.
Vreme pre početka kampanje obeleženo je porastom negativnog oglašavanja. Vladajuća stranka je postavila plakate koji upoređuju dostignuća aktuelne vlade sa onima prethodne administracije predvođene SDS-om i Janezom Janšom. Opozicija je odgovorila satiričnim plakatima koji ismevaju izgled i politiku premijera Roberta Goloba.
U skladu sa novim pravilima, korporativne donacije su zabranjene, a stranke se moraju oslanjati na transfere iz državnog budžeta ili pojedinačne donacije, koje su ograničene na deset puta viši iznos od prosečne mesečne bruto plate. Ograničenje potrošnje po biraču sa pravom glasa iznosi 0,40 evra, što znači da stranka koja se kandiduje sa kandidatima u svih 88 okruga može da potroši najviše približno 680.000 evra.
Stranke imaju rok do 19. februara da finalizuju svoje liste kandidata. Većina parlamentarnih stranaka će podneti liste potkrepljene potpisima tri poslanika, dok se vanparlamentarne grupe suočavaju sa izazovom prikupljanja 100 potpisa birača po izbornoj jedinici. Takođe, sve liste moraju da se pridržavaju strogih rodnih kvota, obezbeđujući da nijedan pol nije zastupljen sa manje od 35 odsto kandidata.
Rok 19. februar je takođe važan za zajednicu emigranata, jer birači koji se privremeno nalaze u inostranstvu moraju do ovog datuma obavestiti Nacionalnu izbornu komisiju da li žele da glasaju poštom ili u diplomatskom predstavništvu.
Kampanja će se završiti strogo sprovedenom izbornom tišinom koja počinje u ponoć 20. marta, a glasanje pre izbora biće dostupno onima koji nisu u mogućnosti da prisustvuju biračkim mestima na dan izbora, zakazanom između 17. i 19. marta. Ovi izbori predstavljaju važan trenutak za Sloveniju, a rezultati će oblikovati političku budućnost zemlje.
