Rumunski desničar Kalin Đorđesku, bivši predsednički kandidat, suočen je sa ozbiljnim optužbama zbog navodnog podržavanja fašističke propagande. Prema saopštenju rumunskog tužilaštva, ako bude osuđen, može se suočiti sa kaznom zatvora koja se kreće od tri meseca do tri godine. Ove optužbe su usledile nakon što su tužioci prikupili dokaze o Đorđeskuovim aktivnostima koje uključuju intervjue, online objave i javne nastupe, kroz koje je navodno promovisao fašističke ideje.
Između 16. juna 2020. i 16. maja 2025. godine, Đorđesku je, prema rečima tužilaca, više puta izražavao podršku idejama koje su u skladu sa ekstremnim nacionalizmom. Ove aktivnosti su izazvale zabrinutost u društvu i među ljudima koji se bore protiv ekstremizma. Optužbe uključuju i veličanje istorijskih ličnosti koje su poznate po svojim ekstremističkim stavovima, uključujući maršala Jon Antoneskua, vođu fašističke vlade Rumunije tokom Drugog svetskog rata, kao i Korneliju Zeleu Kodreanu, osnivača Gvozdene garde, paravojne fašističke organizacije koja je delovala između dva svetska rata.
Osim optužbi za fašističku propagandu, Đorđesku se nalazi pod istragom zbog drugih ozbiljnih krivičnih dela, među kojima je i navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka. Ove optužbe dodatno komplikuju njegovu političku karijeru i izazivaju sumnju u njegovu sposobnost da u budućnosti igra značajniju ulogu u rumunskoj politici.
U novembru 2024. godine, Đorđesku je postigao značajan uspeh na predsedničkim izborima, osvojivši 22,9 odsto glasova u prvom krugu. Međutim, njegov uspeh nije dugo trajao. Ustavni sud Rumunije je kasnije poništio te rezultate, navodeći da je Rusija bila umešana u izborni proces. Ove tvrdnje su izazvale žestoke rasprave, a Moskva je demantovala sve optužbe o mešanju u unutrašnje poslove Rumunije.
Nakon poništenja rezultata, Đorđesku je zabranjeno da se ponovo kandiduje za javne funkcije, što je dodatno uticalo na njegovu političku karijeru. U svetlu ovih događaja, Đorđesku je najavio povlačenje iz politike, što može značiti kraj njegovih ambicija da igra ključnu ulogu u rumunskoj političkoj sceni.
Situacija oko Đorđeskuovih optužbi i njegovog povlačenja iz politike otvara pitanja o stanju demokratije u Rumuniji i o tome kako se društvo nosi sa ekstremizmom. Mnogi analitičari upozoravaju na opasnosti koje proističu iz porasta desničarskih i ekstremističkih pokreta, posebno u vreme kada su društvene tenzije visoke, a politička polarizacija postaje sve izraženija.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti da institucije i pravosudni sistem imaju ključnu ulogu u borbi protiv ekstremizma i očuvanju demokratije. Optužbe protiv Đorđeskua mogu poslužiti kao upozorenje drugim političarima i javnim ličnostima o posledicama promoviranja radikalnih ideja. Takođe, ovo može biti prilika za društvo da preispita svoje vrednosti i stavove prema ekstremizmu i da se angažuje u borbi protiv diskriminacije i mržnje.
Ukratko, slučaj Kalina Đorđeskua predstavlja kompleksnu situaciju koja se tiče ne samo lične karijere jednog političara, već i šireg društvenog okvira i izazova sa kojima se Rumunija suočava u pogledu zaštite demokratskih vrednosti i borbe protiv ekstremizma. Ova situacija može imati dugoročne posledice na politički pejzaž Rumunije, a reakcije javnosti i institucija će biti ključne u oblikovanju budućnosti zemlje.
