Tokom 2025. godine, globalna finansijska scena bila je izuzetno nestabilna, a na to su značajno uticali politički događaji širom sveta. Od trenutka kada je administracija SAD, vođena Donaldu Trampu, uvela opsežne carine na uvoz iz ključnih ekonomskih partnera, uključujući Evropsku uniju, Kinu i Japan, tržišta su reagovala smanjenjem apetita za rizikom. Ove mere su doprinosile strahu investitora da bi mogle dovesti do otvorenog globalnog trgovinskog rata, što je izazvalo nagle korekcije na vodećim berzama.
Indeksi kao što su S&P 500 i Nasdaq pali su za nekoliko procenata u samo jednoj trgovačkoj sesiji, dok su evropska i azijska tržišta takođe bila pod pritiskom. U takvom okruženju, kapital se povlačio iz rizične imovine i ulaganja su se usmerila ka sigurnijim utočištima, kao što su državne obveznice i zlato, čime se povećala njihova cena i smanjili prinosi. Ovaj trend „bežanja u sigurnost“ dodatno je učvrstio poziciju evroobveznica i drugih visokokvalitetnih instrumenata kao stabilnih komponenti portfolija.
Nenad Gujaničić, berzanski analitičar i glavni broker u brokerskoj kući Momentum Securities, ističe da je 2025. godina bila jedna od najizazovnijih za investitore. Prema njegovim rečima, nova američka administracija je već u aprilu snažno uzdrmala tržišta drastičnim carinama, što je dovelo do korekcije S&P 500 indeksa od oko 20 procenata. Istovremeno, dolar je oslabio, čime su realni prinosi investitora van SAD dodatno umanjeni, a evro je ojačao prema dolaru za 13 procenata.
Gujaničić ukazuje na to da je politička neizvesnost dovela do neobičnog obrta: većina tržišta izvan SAD ostvarila je bolje rezultate od američkog, iako je godina započela uverenjem da je dominacija Volstrita neupitna. Centralna tema godine bila je primena veštačke inteligencije, uz opravdanje ogromnih investicija u taj sektor. Međutim, tržište je trenutno vrednovano 15 do 20 procenata iznad desetogodišnjeg proseka, što znači da skoro da nema prostora za razočaranje.
U takvom ambijentu, evroobveznice su zadržale reputaciju stabilne imovine, sa manjom volatilnošću u poređenju sa akcijama i kriptovalutama. Investitori su se sve više opredeljivali za fiksni prinos i predvidljivost, iako su povrati delimično ograničeni monetarnim politikama centralnih banaka.
Najimpresivniji rezultat u 2025. godini ostvarilo je zlato, čija je cena porasla za više od 70 procenata u odnosu na početak godine, probijajući istorijske maksimume iznad 4.500 dolara po unci. Ovaj rast uzrokovan je višestrukim faktorima, uključujući povećane geopolitičke rizike, slabljenje fiat valuta i pojačane kupovine zlata od strane centralnih banaka. Zlato se pokazalo kao ključni alat za diverzifikaciju u vreme ekstremne neizvesnosti.
S druge strane, kriptovalute su u prvom delu godine zabeležile spektakularan rast, pri čemu je Bitcoin dostigao rekordne nivoe iznad 126.000 dolara, ali su se tržišne tenzije naglo okrenule na negativnu stranu. Najave novih carina dovele su do brzih i dubokih korekcija, sa padovima koji su u nekim slučajevima premašivali desetine procenata.
Kada je reč o Srbiji, domaće tržište kapitala ostalo je plitko i slabo likvidno tokom 2025. godine. Iako je makroekonomski okvir stabilan, sa solidnim bankarskim sektorom i relativno niskim javnim dugom, tržište kapitala ne uspeva da postane značajan izvor finansiranja privrede. Gujaničić ukazuje na to da nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti, slaba baza institucionalnih investitora i regulatorni okvir koji ne stimuliše razvoj ostaju ključne prepreke.
Prometi na Beogradskoj berzi su zabrinjavajući, a 2025. godina donela je nove negativne rekorde, s ukupnom trgovinom akcijama koja je iznosila oko 12 miliona evra u prvih 11 meseci, što je poražavajuće čak i za zemlje sa znatno manjom ekonomijom. U svetlu ovih izazova, tržište u Srbiji ostaje na ivici relevantnosti, dok globalna kretanja oblikuju sudbinu investitora širom sveta.
