Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, i Peter Sorensen, novi specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, predstavljaju najnoviji tandem u dugogodišnjim pregovorima između Beograda i Prištine. Dijalogu koji traje više od dve decenije pridružili su se prošle godine, zamenivši Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka. Međutim, pomaci u dijalogu su minimalni, a ključni uzrok za to leži u predstojećim izborima u 2025. godini.
Peter Sorensen je preuzeo svoju ulogu početkom 2025. godine, s ciljem da revitalizuje razgovore između Beograda i Prištine, dok se region suočava sa političkom neizvesnošću i geopolitičkim pritiscima. Kako bi postigao napredak, Sorensen mora da pronađe prostor za nove runde dijaloga i visoko-politička rešenja, pri čemu će njegov uspeh zavisiti od situacije u Prištini i spremnosti Beograda na saradnju.
Trenutno su oči javnosti uprte u Prištinu, gde bi u prvim danima 2025. godine trebala da bude formirana nova vlada. Analitičari ističu da je dijalog praktično zamro, a Sorensen je, prema rečima nekadašnje ambasadorke Srbije Branke Latinović, ostao u senci visoke predstavnice Kaje Kalas. Latinović naglašava da Kalasova nije uspela da izvrši odlučujući pritisak na vladu u Prištini, koja je trenutno u ostavci, da postane aktivnija u ispunjavanju obaveza iz briselskih sporazuma.
Prema njenim rečima, trenutni fokus briselske administracije je preusmeren na situaciju u Ukrajini, što je umanjilo njihovu angažovanost u pitanju Kosova i Metohije. Kako vrijeme prolazi, postaje jasno da će revitalizacija pregovora zavisiti od toga kako će se situacija razvijati u Prištini, posebno u kontekstu formiranja nove vlade.
Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ističe da Sorensen ima bogato iskustvo sa Balkana, ali da je njegov mandat ograničen, a situacija na terenu dodatno otežava njegovu poziciju. Tokom cele prošle godine, Priština nije imala funkcionalnu vladu, dok je Beograd bio fokusiran na unutrašnje probleme. Pavković očekuje da Sorensenov mandat bude produžen, slično kao što je to bio slučaj sa Lajčakom.
U sklopu prošlih pregovora, postignut je sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kao i Ohridski aneks, ali nijedan od tih dokumenata nije potpisan niti primenjen. Izvori ukazuju da su tokom godina bilo više pokušaja dijaloga na različitim nivoima, ali su oni često ostajali bez konkretnog rezultata.
Kao najnoviji visoki predstavnici, Kalas i Sorensen nasleđuju dugu istoriju posredovanja u dijalogu. Kaja Kalas, nekadašnja premijerka Estonije, preuzela je svoju funkciju krajem novembra 2024. godine, s jasnim ciljem da postigne rezultate u vezi sa proširenjem EU i normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova. Sorensen je, sa druge strane, 19. januara 2025. godine predložen kao specijalni izaslanik EU, a njegova funkcija je potvrđena 1. februara.
U ovom trenutku, posebno je važno kako će se razvijati politička situacija u Prištini. Bez stabilne vlade, teško je očekivati da će dijalog napredovati. Sorensen se suočava sa izazovima koji su proizašli iz unutrašnjih političkih borbi, a analitičari ukazuju na to da će prava dinamika pregovora biti moguća tek kada se formira nova vlada i postigne konsenzus o ključnoj temi.
Pregovarački proces između Beograda i Prištine bio je pun izazova, a prethodni visoki predstavnici, poput Borelja i Lajčaka, suočili su se sa sličnim preprekama. Iako su postojale nade da će novi tim doneti svežinu i rešenja, trenutna situacija ukazuje na to da će biti potrebno više vremena i političke volje s obe strane kako bi se postigao napredak u ovom dugotrajnom procesu.
U svetlu ovih događaja, budućnost dijaloga ostaje neizvesna, a očigledno je da će sve odluke koje se donesu u narednim mesecima imati dalekosežne posledice za stabilnost i budućnost regiona.
