Deca se često suočavaju sa izazovima razumevanja svojih granica, a roditelji igraju ključnu ulogu u postavljanju tih granica. Nedeljko Rvović, specijalni pedagog i psihoterapeut, u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava kako postaviti granice detetu na zdrav način, bez osećaja kontrole, i kako to utiče na emocionalni razvoj deteta i odnos poverenja unutar porodice.
Prema Rvoviću, deca često nemaju sposobnost da pravilno procene kada preteruju ili kada je vreme da stanu. Roditelji, koristeći svoje iskustvo i znanje, pomažu deci da postave te granice dok ona sama ne postanu sposobna za to. On naglašava da deca imaju potrebu da probijaju granice u potrazi za slobodom, ali da iza te slobode često stoji nesigurnost i potreba za roditeljskim vođstvom.
Jedan od ključnih aspekata zdravog vaspitanja je prisustvo i povezanost između roditelja i dece. Rvović ističe da roditelji ne bi trebali da osuđuju svoju decu, već da im omoguće da izraze svoja osećanja i nauče da ih razumeju. „Najvažnije je da možemo da vidimo dete, da prepoznamo njegova osećanja i dozvolimo mu da ih artikuliše,“ objašnjava on. Kada deca ne mogu da izraze svoja osećanja, uče da ih potiskuju, što može imati dugoročne posledice na njihove odnose u budućnosti.
Roditelji često greše kada na frustracije svojih mališana reaguju nervozom ili vikanjem, umesto da im pruže podršku i razumevanje. Rvović savetuje da se pristupi detetu sa empatijom: „Važno je reći: ‘Vidim da ti je teško, razumem da si besan, ali ovo ne mogu da ti dozvolim zbog toga i toga. Tu sam za tebe i možemo da razgovaramo.’ Na taj način dete oseća podršku i prisutnost roditelja.“
On takođe ukazuje na uticaj digitalnog sveta i telefona na decu, naglašavajući da problem nije samo u vremenu provedenom uz ekran, već u onome što deci nedostaje u stvarnom životu. „Telefon pruža kratkotrajni užitak i mogućnost da regulišu osećaj usamljenosti, ali ne može zameniti živu interakciju, razgovor i zajedničko vreme,“ naglašava Rvović. Roditelji bi trebali da ponude alternativne načine za povezivanje sa decom, kao što su igre na otvorenom, sport ili zajednički trenuci u prirodi.
Doslednost u postavljanju pravila i granica je takođe ključna. Rvović ističe da roditelji često traže od dece da poštuju pravila koja sami ne poštuju, što može stvoriti zbunjenost i osećaj nepravde. „Mi moramo biti prvi obrazac ponašanja koji će deca pratiti,“ naglašava on, dodajući da samo tako možemo očekivati razvoj osećaja odgovornosti i samokontrole kod dece.
Mnogi roditelji se bore sa osećajem krivice kada moraju da kažu „ne“ svojoj deci. Rvović objašnjava da prava ljubav nije popuštanje po svaku cenu. Ako roditelj ne može da kaže „ne“ iz griže savesti, dete može naučiti da su njegove želje važnije od autoriteta roditelja. „Kada sa ljubavlju objasnite zašto nešto ne može, dete razume da nije odbačeno, već da ga štitite,“ kaže on.
U razgovoru o tinejdžerima, Rvović naglašava da oni traže autonomiju, privatnost i uvažavanje. „Kada dete oseća da ima pravo da izrazi svoje mišljenje, kasnije neće imati problem da traži pomoć ili savet od roditelja,“ objašnjava on.
Na kraju razgovora, Rvović upozorava na posledice konflikata među roditeljima, posebno nakon razvoda, kada deca postaju sredstvo za međusobno dokazivanje. „Dete ne sme da bude prostor za dokazivanje ko je bolji roditelj. Kada roditelji ratuju preko deteta, ono najviše pati. Zato je važno da roditelji spuste ponos i stave dete na prvo mesto,“ zaključuje Rvović.
Zdrav odnos roditelja i dece, zasnovan na poverenju i razumevanju, ključno je za emocionalni razvoj deteta i njegovu sposobnost da se nosi sa životnim izazovima.
