Svetski dan očuvanja ozonskog omotača obeležava se 16. septembra, podsećajući na Montrealski protokol, koji je postavio temelje globalnom delovanju na zaštiti ozonskog sloja. Ovaj sloj atmosfere je ključan za zaštitu života na Zemlji, jer nas štiti od štetnog ultraljubičastog zračenja. Sagovornici Euronews Srbija ističu potrebu za odlučnijim merama država i odgovornim ponašanjem građana.
Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode naglašava značaj ozonskog omotača, objašnjavajući da je on neophodan za fotosintezu, što je osnova života na planeti. „Bez ozonskog omotača ne bi bilo biljaka, životinja, a ni života kakvog poznajemo“, naglašava ona. Upozorenja o ugroženosti ozonskog sloja počela su još sedamdesetih godina prošlog veka, kada su naučnici otkrili da je u nekim područjima ozonski sloj tanji, što omogućava prodiranje štetnih sunčevih zraka.
Glavni uzrok ozonskih rupa, prema Ugarković, jeste upotreba freona u rashladnim uređajima, kao i raznih sprejeva i dezodoransa. Iako su neki uređaji prešli na ekološki prihvatljivije alternative, štetne posledice višedecenijske upotrebe i dalje se osećaju. Tanjenje ozonskog omotača direktno ugrožava zdravlje ljudi, a najopasnija posledica je povećan rizik od raka kože.
Ugarković ističe da se problem može rešiti smanjenjem emisije štetnih gasova, kao što su ugljen-dioksid i metan. Naglašava kako bi ozbiljnim radom na ovim pitanjima mogli obezbediti normalan život bez strogih ograničenja. Takođe, predlaže da pojedinci preispitaju svoje navike prevoza, jer kratki letovi emituju više ugljen-dioksida nego vožnja automobilom.
U redovnom izveštaju o stanju planete, Svetska organizacija za zaštitu prirode upozorava da je čovečanstvo dostiglo nekoliko kritičnih tačaka. Uništeno je oko 17% Amazonskih šuma, a ako se taj prag pređe, posledice će biti nepovratne. Topljenje permafrosta na Arktiku oslobađa velike količine ugljen-dioksida i metana, dok led na Grenlandu i Arktiku podiže nivo mora i menja klimu. Zabrinjavajuće je da je dan ekološkog duga za Srbiju ove godine pao već 8. maja, što znači da je do tog datuma potrošeno sve što priroda može da obnovi za jednu godinu.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije naglašava da je ozonski sloj danas deblji i sigurniji, ali upozorava na ozbiljne probleme sa aerozagađenjem u Srbiji. U pedesetim godinama prošlog veka, naučnici su dokazali da hemikalije poput freona uništavaju ozonski sloj, a globalni napori za eliminaciju ovih supstanci doneli su rezultate. Emisija freona je smanjena za 98%, što je dovelo do regeneracije ozonskog sloja.
Ipak, Jovanović ukazuje na problem prizemnog ozona koji se javlja u urbanim sredinama, posebno leti. To je ozbiljan polutant koji se javlja svake godine i predstavlja toksičan problem. Naglašava da je dovoljno da jedan deo prirodnog lanca bude narušen kako bi se narušila ravnoteža ekosistema. Na primer, uništavanje pčela može imati katastrofalne posledice po život na Zemlji.
Prema međunarodnim sporazumima, hidrofluorougljenici bi trebalo da budu potpuno eliminisani do 2040. godine. Iako su napravljeni značajni koraci ka zaštiti ozonskog sloja, Srbija se suočava s lokalnim problemima. Kvalitet vazduha u Srbiji je među najlošijima u Evropi, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Jovanović naglašava da građani mogu doprineti zaštiti okoline, ali da su sistemske mere ključne. Informisanost i zahtev za zaštitu interesa građana su od suštinskog značaja. Država treba da omogući zamenu starih energenata i uvođenje zdravijih i isplativijih rešenja. Na kraju, ističe da je zaštita životne sredine od suštinskog značaja za zdravlje građana, a to je najvažniji javni interes.
