Slučaj objavljivanja internog pisma glumice Bojane Maljević, koje je dospjelo u tabloide, ponovo je otvorio pitanje o metodama kojima tabloidi dolaze do informacija sa studentskih plenuma i da li tajne službe pružaju informacije tim medijima. Ovaj incident nije jedinstven, jer se ranije dešavalo da informacije koje su studenti ili aktivisti želeli da zadrže u tajnosti vrlo brzo završe u medijima bliskim vlasti, pri čemu tabloid Informer prednjači.
Informer je više puta emitovao snimke razgovora studenata i aktivista, koje je tajno snimala BIA. U nekim slučajevima, tabloidi su imali pristup tim snimcima pre nego što su ih dobile tužilaštvo. Jedan od najpoznatijih primera su tajni snimci novosadskih aktivista pred protest 15. marta, kao i snimci razgovora Novice Antića, Ivana Matovića i još nekoliko veterana, koji su se dogodili pre protesta na Vidovdan prošle godine, nakon čega su svi akteri tih razgovora uhapšeni. Tajno snimljeni video-snimci sa plenuma takođe su više puta objavljivani.
Bivši inspektor POSKOK-a i član Pokreta za decentralizaciju Srbije, Ljuba Milanović, izjavio je da je BIA duboko infiltrirana u studentski pokret. On ističe da su u početku službe imale poteškoća u radu sa studentima zbog nedostatka obučene radne snage, ali da su se stvari promenile kada su angažovali stare kadrove. „Sada imamo rezultate toga da BIA lako saznaje ono što studenti planiraju“, napominje Milanović. On dodaje da to što BIA sada uspešno obavlja posao ne znači da je to u skladu sa zakonom, ističući da se zakon krši na svim nivoima.
Milanović takođe ukazuje na to da je stvorena atmosfera nepoverenja među studentima, gde se sumnja u svakoga, što doprinosi paranoji da su svi povezani sa režimom. Na pitanje o mogućim načinima zaštite studenata od curenja informacija, Milanović odgovara da je to gotovo nemoguće, jer su infiltrirani i u njihovim redovima postoje pojedinci koje je služba vrbovala.
Novinar Bojan Cvejić naglašava da curenje informacija iz službi bezbednosti u tabloidne medije ne može da se poredi sa tradicionalnim novinarstvom. On smatra da je reč o organizovanoj mašineriji koja služi za širenje propagande i organizovanje kampanja protiv kritičkih glasova. „Informacije se svesno i tendenciozno šalju određenoj grupi medija, koji ih potom plasiraju u skladu sa instrukcijama“, objašnjava Cvejić, dodajući da se često te informacije ne tiču javnog interesa, već služe diskreditaciji neistomišljenika.
Novica Antić, bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije, čiji su razgovori tajno snimljeni i objavljeni, naglašava da je neovlašćeno praćenje političkih aktivista i javnih ličnosti nedopustivo i predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava. On ukazuje na to da se ovakve pojave dešavaju u 21. veku u zemlji koja je članica Saveta Evrope, što je tragično. Antić apeluje na organizacije koje se bave monitoringom ljudskih prava da se ozbiljno pozabave ovim pitanjem i da izveštavaju međunarodne institucije kako bi reagovale na ovakva kršenja.
U zaključku, situacija u kojoj se nalaze studenti i aktivisti oslikava duboke probleme u vezi sa slobodom medija i ljudskim pravima u Srbiji. S obzirom na to da se informacije iz službi bezbednosti zloupotrebljavaju za unutrašnje političke obračune, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati borba za slobodu govora i zaštitu osnovnih prava građana. U svetlu svega ovoga, neophodno je da međunarodna zajednica reaguje i pruži podršku onima koji se bore protiv ovakvih zloupotreba.
