Malo šta pruža tako visok osećaj postignuća kao kada konačno odlučiš da daš otkaz na radnom mestu koje si dugo želeo da napustiš. Ipak, taj proces često nije prijatan. Bez obzira na to da li se raduješ novim prilikama ili napuštaš posao sa tugom, davanje otkaza ostaje jedan od najtežih koraka u karijeri. Mnogi zaposleni odlažu ovu odluku, često iz straha od posledica ili neznanja o tome kako da to učine na ispravan način.
Tržište rada u Srbiji i na Balkanu je relativno malo. Poznavanje među profesionalcima u istim oblastima je uobičajeno, a kompanije često imaju međusobne veze koje nisu uvek očigledne. Zbog toga je važno pažljivo razmisliti o načinu na koji se daje otkaz, jer osoba od koje odlazite može postati vaš budući kolega.
Pre nego što se odlučiš na ovaj korak, korisno je razmisliti o razlozima svog odlaska. Prema istraživanju „Šta to radi zaposlene 2025–2026“, mnogi zaposleni razmišljaju o promeni posla, ali često to čine bez ikakvih dramskih scena. Osećaj apatije može biti uzrok što su zaposleni sve tiši u davanju otkaza; veruju da neće doći do poboljšanja na trenutnom radnom mestu, pa se nadaju da će na novoj poziciji uslovi biti bolji.
Pre nego što obavestiš svog menadžera o odlasku, važno je objektivno sagledati razloge za to. Da li su to loši uslovi rada, neadekvatan menadžment ili neslaganje sa promenama unutar kompanije? Kada razjasniš svoje razloge, vežbaj kako da ih predstaviš na način koji nije optužujući, ali koji ne ostavlja mogućnost za pregovore. Sam čin davanja otkaza može biti neprijatan, ali dobra priprema može olakšati taj proces.
Obično postoje dva scenarija kada se daje otkaz. U prvom slučaju, odlazak se događa u atmosferi ogorčenja, što može dovesti do svađa i pretnji. U drugom slučaju, kada se napušta mesto na kojem ste bili zadovoljni, često dolazi do izvinjavanja i objašnjenja. Obe situacije su, međutim, pogrešne. Prvi pristup zatvara vrata i ostavlja loš utisak, dok drugi može dovesti do prekomernog deljenja privatnih informacija koje ne bi trebalo iznositi.
Emocionalni razgovor o razlozima odlaska često može učiniti da se osećaš iscrpljeno. Važno je izraziti svoje nezadovoljstvo, ali to treba učiniti na dostojanstven način. Kada te pitaju za razloge odlaska, iznesi ih jasno, ali bez emotivnog konteksta. Cilj nije da se pobediš, već da dostojanstveno izneseš svoju istinu.
Dostojanstvo se takođe odražava u načinu na koji govoriš o bivšem poslodavcu nakon što napustiš firmu. Tvoj odnos prema prethodnom radnom mestu može značajno uticati na tvoju reputaciju. Kada napuštaš drago radno mesto, možeš se osećati odgovornim prema timu i šefu, što može dovesti do toga da daš više nego što se od tebe očekuje. Ipak, važno je u takvim situacijama biti objektivan i brinuti se o sebi.
Kada obavestiš kolege i nadredjene o svom odlasku, ulaziš u završnu fazu svog radnog iskustva – otkazni rok. Ovaj period može biti prilika da završiš projekte i preneseš znanje, čime ostavljaš radno mesto boljim nego što si ga zatekao. U današnjem poslovnom svetu, ponovna zapošljavanja su sve češća, a bivši zaposleni koji poznaju sistem i procese često su poželjni. Tokom otkaznog roka, budi profesionalan i ostavi dobar utisak, jer nikad ne znaš kada ćeš se ponovo sresti sa bivšim kolegama ili poslodavcima.
U zaključku, davanje otkaza je pravi izazov, ali uz pravilnu pripremu i objektivan pristup, možeš učiniti ovaj proces manje stresnim i sačuvati svoju reputaciju.
