Biti ljubazan i saosećajan prema drugima je veoma važno, ali kada stalno stavljamo potrebe drugih ispred svojih, možemo se suočiti sa iscrpljenošću, nezadovoljstvom i zanemarenošću. Ugađanje drugima može dovesti do stresa, anksioznosti i gubitka samopouzdanja. Ako se prepoznajete u ovom opisu, vreme je da naučite kako da postavite granice, kažete „ne“ i stavite sebe na prvo mesto bez griže savesti.
Jedan od prvih koraka ka postavljanju zdravih granica je naučiti da postavljate jasne granice. Ako stalno odgovarate na poruke drugih, preuzimate njihove obaveze ili pristajete na više nego što možete da podnesete, vreme je da se zaustavite. Vaše vreme i energija su dragoceni, a jasno definisanje vaših granica može vam pomoći da se zaštitite.
Još jedan važan aspekt je sposobnost da kažete „ne“ – kratko i jasno. „Ne“ je potpuna rečenica, i nema potrebe za izvinjavanjem ili predugim objašnjenjima. Na primer, možete reći: „Hvala, ali trenutno ne mogu“ ili „Zvuči lepo, ali nemam prostora u rasporedu“. Ove rečenice su direktne i efikasne, a omogućavaju vam da postavite granice bez osećaja krivice.
Osnaživanje kroz lične mantre takođe može biti korisno. Ponavljanjem fraza koje vas podsećaju na vašu vrednost, kao što su „Moje granice su važne“ ili „Ne dugujem nikome objašnjenje“, možete stvoriti mentalni štit kada dođe do iskušenja da popustite. Ove mantre vas podsećaju na vašu važnost i pomažu vam da ostanete fokusirani na sebe.
Pisanje razloga zašto je važno postaviti granice može biti od velike pomoći. Napravite spisak razloga zbog kojih je važno da se više zauzmete za sebe. Na primer, možete napisati: „Zaslužujem da se odmorim“ ili „Nije moj posao da sve rešavam“. Ovaj spisak može poslužiti kao podsetnik kada se suočite sa pritiskom da ugađate drugima.
Odvajanje vremena samo za sebe je još jedan važan korak. Pitajte se: „Da li ovo zaista želim ili pristajem jer se tako očekuje?“ Slušajte svoje emocije – ako se osećate nelagodno, možda vam telo poručuje da vam je dosta. Uzimanje vremena za sebe pomaže vam da se povežete sa svojim željama i potrebama.
Takođe je važno naučiti kako da se ponovo povežete sa sobom. Radite stvari koje volite – otiđite u šetnju, na kafu ili u bioskop sami. Uživanje u sopstvenom društvu je ključno za osnaživanje i razvoj ličnog identiteta. Počnite da cenite svoje planove kao što cenite tuđe.
Samoprihvatanje je još jedan važan korak. Niste dužni da budete savršeni. Kada pogrešite, ponašajte se prema sebi s nežnošću i razumevanjem, kao što biste to učinili prema prijatelju. Budite svoj najveći prijatelj, a ne najstroži sudija.
U nekim slučajevima, potražiti pomoć od stručnjaka može biti od koristi. Ako primetite da često ugađate drugima zbog straha od odbacivanja, razgovor sa psihoterapeutom može vam pomoći da ojačate svoje granice i razvijete zdraviji odnos prema sebi. Profesionalna podrška može biti ključna u procesu ličnog rasta.
Kada postignete male uspehe, zabeležite ih. Svaki put kada uspete da kažete „ne“ ili uradite nešto za sebe, beležite to. Male pobede postaju snažni dokazi vaše unutrašnje snage i sposobnosti da se postavite na prvo mesto.
Na kraju, važno je započeti polako. Ne morate sve da promenite odjednom. Dovoljno je da sledeći put ne odgovorite odmah na poruku ili da odbijete mali zahtev koji vam ne prija. Svaki korak gradi vašu sigurnost i pomaže vam da postanete svesniji svojih potreba.
Zapamtite, prestati da ugađate svima ne znači postati sebičan. To znači da birate sebe – svesno, dosledno i bez krivice. I upravo tu počinje vaš ispunjeniji, smireniji i slobodniji život.
